POJEDINAĈNI KOLEKTIVNI UGOVOR JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA

JKP „VODOVOD I KANALIZACIJA“ NOVI PAZAR

POJEDINAĈNI KOLEKTIVNI UGOVOR JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA

„VODOVOD I KANALIZACIJA“ NOVI PAZAR

U Novom Pazaru, Februar 2015.godine

1

Na osnovu člana 247. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), reprezentativni sindikat, JKP Vodovod i kanalizacija – Novi Pazar, generalni direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ – Novi Pazar i Skupština grada Novi Pazar, zaključuju

POJEDINAĈNI KOLEKTIVNI UGOVOR

JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA VODOVOD I KANALIZACIJA NOVI PAZAR

OSNOVNE ODREDBE

Ĉlan l.

Ovim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom ureĎuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih kod poslodavca JKP „Vodovod i kanalizacija“, postupak zaključivanja ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora, meĎusobni odnosi učesnika ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.

Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu regulisane ovim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom, primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o radu.

Ĉlan 2.

Odredbe ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora primenjuju se na sve zaposlene u JKP Vodovod i kanalizacija.

Ĉlan 3.

Ovim ugovorom utvrĎuju se, po pravilu, veća prava i povoljniji uslovi rada za zaposlene, od prava i uslova utvrĎenih u Zakonu o radu Republike Srbije, drugim posebnim zakonima i propisima i Pojedinačnim kolektivnim ugovorima, xxx x xxxxx prava, koja nisu utvrĎena Zakonom o radu, drugim posebnim zakonima i propisima i Pojedinačnim kolektivnim ugovorima, ako je to povoljnije za zaposlene, osim ako Zakonom o radu, drugim posebnim zakonima i propisima nije drugačije odreĎeno.

RADNI ODNOS

Ĉlan 4.

O potrebi zasnivanja radnog odnosa odlučuje generalni direktor preduzeća.

Ĉlan 5.

Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava zakonske, opšte i posebne uslove utvrĎene Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka.

Ugovor o radu

Ĉlan 6.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Xxxxxx o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.

Ugovor o radu zaključuje se u četiri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a tri zadržava poslodavac.

Xxxxxx o radu smatra se zaključenim kada ga potpiše zaposleni i poslodavac.

Ĉlan 7.

Ugovor o xxxx xxxx da se zaključi na neodreĎeno ili odreĎeno vreme.

Ugovor o xxxx x xxxx nije utvrĎeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom na neodreĎeno vreme.

Stupanje na rad

Ĉlan 8.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrĎenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga, ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.

Probni rad

Ĉlan 9.

Ugovorom o xxxx xxxx se ugovoriti probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrĎenim ugovorom o radu.

Probni rad može da traje najduže šest meseci.

Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih xxxx. Poslodavac xx xxxxx da obrazloži otkaz ugovora o radu.

Radni odnos na odreĊeno vreme

Ĉlan 10.

Ugovor o xxxx xxxx da se zaključi na odreĎeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije trajanje je unapred odreĎeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem odreĎenog posla ili nastupanjem odreĎenog dogaĎaja, za vreme trajanja tih potreba.

Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovoga člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenima zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.

Prekid kraći od 30 xxxx ne smatra se prekidom perioda iz stava 2. ovoga člana.

Izuzetno xx xxxxx 2. ovoga člana, ugovor o radu na odreĎeno vreme može da se zaključi:

1. ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;

2. za rad na projektu čije je vreme unapred odreĎeno, najduže do završetka projekta;

3. sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;

4. za rad kod novoosnovanog poslodavca xxxx upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;

5. sa nezaposlenim xxxx xx do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet xxxxxx, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Poslodavac može sa istim zaposlenim da zaključi novi ugovor o radu na odreĎeno vreme po isteku roka iz stava 4. xxxxx 1-3 ovoga člana po istom, odnosno drugom pravnom osnovu, u skladu sa ovim članom.

Ako je ugovor o radu na odreĎeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih xxxx po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodreĎeno vreme.

Pripravnici

Ĉlan 11.

Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odreĎenu školsku spremu, ako je to kao uslov za rad na odreĎenim poslovima utvrĎeno Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka.

Pripravnički staž traje godinu xxxx za pripravnika sa visokom stručnom spremom, devet meseci sa višom školskom spremom i šest meseci sa srednjom stručnom spremom.

Za vreme trajanja pripravničkog staža pripravnik ima prava, obaveze i odgovornosti kao i drugi zaposleni kod poslodavca.

Ĉlan 12.

Ugovorom o radu utvrĎuje se posebno: dužina trajanja pripravničkog staža, mogućnost produženja pripravničkog staža i obaveza polaganja stručnog ispita.

Ugovorom o xxxx xxxx da se utvrdi da pripravnik nije xxxxx da polaže stručni ispit, ako xx x xxxx osposobljavanja za samostalan rad, po oceni poslodavca osposobljen za samostalan rad.

Ĉlan 13.

Stručni ispit pripravnik polaže pred komisijom obrazovanom xx xxxxxx generalnog direktora sastavljenom od članova koji imaju isti stepen stručne spreme kao pripravnik, a najmanje jedan član xxxx biti iste struke kao pripravnik.

Ĉlan 14.

Za vreme trajanja radnog odnosa zaposleni može biti rasporeĎen na druge poslove koji odgovaraju njegovom stepenu i vrsti stručne spreme, znanju i sposobnostima, ako to zahtevaju potrebe procesa i organizacija rada preduzeća.

U izuzetnim slučajevima, u slučaju više sile i iznenadne odsutnosti zaposlenog, zaposleni može biti privremeno premešten na druge poslove za koje se traži niži xxxxxx stručne spreme odreĎene vrste zanimanja od one koju ima - dok traju izuzetne okolnosti, a u slučaju zamene odsutnog zaposlenog – najduže 30 radnih xxxx.

Za rad na poslovima iz st. l. ovog člana zaposleni ima pravo na zaradu za poslove sa kojih je privremeno premešten.

OBRAZOVANJE, STRUĈNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE

Ĉlan 15.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba xxxxxxx xxxx i uvoĎenje novog načina i organizacija rada.

Zaposleni xx xxxxx da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.

Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeĎuju se iz sredstava preduzeća i drugih izvora u skladu sa zakonom i drugim aktima preduzeća.

U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, xxxxx xx da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga.

RADNO VREME

Pojam radnog vremena

Ĉlan 16.

Radno vreme je vremenski period u xxxx xx zaposleni xxxxx, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestima gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.

Radnim vremenom ne smatra se vreme u xxxx xx zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju u skladu sa zakonom.

Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom.

Puno i nepuno radno vreme, raspored radnog vremena

Ĉlan 17.

Radno vreme zaposlenih kod poslodavca iznosi 40 časova u radnoj nedelji – PUNO RADNO VREME.

Radna nedelja traje pet radnih xxxx.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrĎuje generalni direktor. Radni xxx po pravilu traje osam časova.

Ĉlan 18.

Izuzetno od člana 24. st. 2. ovog kolektivnog ugovora, ako se rad na pojedinim poslovima obavlja u smenama, noću ili ako priroda posla i organizacija rada zahteva, radna nedelja se može organizovati i na drugi način.

Poslodavac xx xxxxx da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena najmanje pet xxxx pre početka rada.

Prekovremeni rad

Ĉlan 19.

Zaposleni xx xxxxx xx xxxx duže od punog radnog vremena (PREKOVREMENI RAD), ali ne duže od 8 časova nedeljno u sledećim slučajevima:

- u slučaju više sile;

- iznenadnog povećanog obima posla;

- xxxx xx neophodno da se u odreĎenom roku završi posao koji je planiran;

- da se završi proces rada čije bi odlaganje dovelo do poremećaja u procesu rada;

- da se završi proces rada čije bi odlaganje dovelo do štetnih posledica; i

- radi otklanjanja kvara na instalacijama i ureĎajima vodovoda i kanalizacije i Crpnim stanicama za vodu čije bi odlaganje uticalo na nastanak štetnih posledica.

Ĉlan 20.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom dostavi rešenje za prekovremeni rad, u roku od pet xxxx od xxxx uvoĎenja istog.

Rešenje za prekovremeni rad poslodavac nije xxxxx da dostavi u slučaju više sile i u drugim slučajevima kada odreĎeni posao xxxx da se završi u roku, a čije odlaganje bi imalo štetne posledice.

Poslodavac xx xxxxx da za slučajeve iz prethodnog stava ovog člana rešenje o prekovremenom radu dostavi u roku od tri xxxx od xxxx odpočinjanja prekovremenog rada.

Preraspodela radnog vremena

Ĉlan 21.

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje odreĎenog posla u utvrĎenim rokovima.

U slučajevima iz st. l. ovog člana preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne može biti duže od 60 časova.

Ĉlan 22.

Zaposlenom koji u odreĎenom periodu u toku kalendarske godine radi duže, a u drugom kraće od punog radnog vremena u smislu člana 24. ovog kolektivnog ugovora, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se

dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrĎenim zakonom, u periodu koji ne može da bude duži od 30 xxxx.

Za vreme rada na poslovima iz st. l. ovog člana zaposleni ima pravo na odmor izmeĎu dva xxxxx xxxx u trajanju najmanje 10 časova neprekidno.

ODMORI I ODSUSTVA

Ĉlan 23.

Zaposleni ima pravo na odmor u xxxx xxxx, dnevni i nedeljni odmor, u skladu sa Zakonom.

Odmor u toku dnevnog rada

Ĉlan 24.

Zaposleni xxxx xxxx najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.

Zaposleni xxxx xxxx duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.

Zaposleni xxxx xxxx duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena. Vreme odmora iz st. l – 3 ovog člana uračunava se u radno vreme.

Ĉlan 25.

Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeĎuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid xxxx, xxx i kada se radi sa strankama.

Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi direktor preduzeća.

Dnevni odmor

Ĉlan 26.

Zaposleni ima pravo na odmor izmeĎu dva xxxxx xxxx u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, u okviru 24 časa.

Nedeljni odmor

Ĉlan 27.

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, kojem se dodaje vreme odmora iz člana 29. ovog ugovora.

Nedeljni odmor se, po pravilu koristi nedeljom.

Poslodavac može da odredi drugi xxx za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.

Ako je neophodno da zaposleni radi na xxx svog nedeljnog odmora, poslodavac xx xxxxx da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.

Godišnji odmor

Ĉlan 28.

Za svaku kalendarsku godinu, zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrĎenom ovim Ugovorom, a najmanje 20 radnih xxxx.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos xxxxx pravo da koristi godišnji odmor u kalendarskoj godini posle xxxxx xxxx neprekidnog rada kod poslodavca.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa zakonom.

Ĉlan 29.

Dužina godišnjeg odmora za svakog zaposlenog utvrĎuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih xxxx uvećava za odreĎeni xxxx xxxx po sledećim kriterijumima:

1. Doprinosa na radu po predlogu neposrednog rukovodioca

a po odobrenju generalnog direktora do 2 xxxxx xxxx;

2. Uslova rada i to:

- za poslove pod otežanim uslovima rada (NK-radnici xxxx xxxx na održavanju vodovodne i kanalizacione mreže i NK - radnici xxxx xxxx na

izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže). 2 xxxxx xxxx;

3. Radno iskustvo:

- do 10 xxxxxx xxxxx osiguranja 1 radni xxx;

- od 10 do 20 xxxxxx xxxxx osiguranja 2 xxxxx xxxx;

- preko 20 xxxxxx xxxxx osiguranja 3 xxxxx xxxx.

4. Struĉne spreme:

- za poslove za koje je predviĎen I i II xxxxxx stručne spreme. 2 xxxxx xxxx

- za poslove za koje je predviĎen III i IV xxxxxx stručne spreme 3 xxxxx xxxx;

- za poslove za koje je predviĎen V i VI xxxxxx stručne spreme 4 xxxxx xxxx;

- za poslove za koje je predviĎen VII xxxxxx stručne spreme. 5 radnih xxxx;

5. Invalidnosti:

- invalidu rada, odnosno vojnom invalidu i zaposlenom koji boluje od

profesionalnog oboljenja 3 xxxxx xxxx;

- zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima

smetnje u psihofizičkom razvoju i samohranom roditelju 2 xxxxx xxxx;

Godišnji odmor zaposlenog ne može biti duži od 30 radnih xxxx x xxxx kalendarske godine.

Ĉlan 30.

Zaposleni sa navršenih 30 xxxxxx penzijskog staža ili navršenih 55 xxxxxx xxxxxx i zaposlena – žena sa navršenih sa 25 xxxxxx penzijskog staža ili sa navršenih 50 xxxxxx xxxxxx, ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih xxxx.

Ĉlan 31.

Pri utvrĎivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa xx xxx 5 radnih xxxx.

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno nesposoban za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku bolovanja nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Ĉlan 32.

Godišnji odmor može da se koristi jednokratno ili u dva ili više delova.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. xxxx naredne godine.

Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.

Ĉlan 33.

U zavisnosti od potrebe posla, direktor poslodavca odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, u skladu sa Planom korišćenja godišnjih odmora zaposlenih ili na osnovu zahteva zaposlenog uz dobijenu saglasnost neposrednog rukovodioca.

Plan korišćenja godišnjeg odmora kod poslodavca, donosi direktor, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog, najkasnije do 01.05. tekuće godine, vodeći računa o ravnopravnosti zaposlenih u korišćenju termina.

Ĉlan 34.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 xxxx pre datuma odreĎenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

Generalni direktor poslodavca može da izmeni vreme odreĎeno za korišćenje godišnjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije 5 radnih xxxx pre xxxx odreĎenog za korišćenje godišnjeg odmora.

Ĉlan 35.

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac xx xxxxx da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celosti ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju xxxx neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.

Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)

Ĉlan 36.

Zaposleni ima pravo na odsustvo xx xxxx uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do 5 radnih xxxx u kalendarskoj godini u slučaju:

1. sklapanje braka 5 radnih xxxx;

2. poroĎaj supruge 5 radnih xxxx;

3. teže bolesti člana uže porodice 3 xxxxx xxxx;

4. smrti člana uže porodice 5 radnih xxxx;

5. smrti roditelja bračnog druga 3 xxxxx xxxx;

6. smrti srodnika po krvnoj liniji koji nisu obuhvaćeni

ovim članom 1 radni xxx;

7. dobrovoljnog davanja krvi, računajući i xxx davanja 2 xxxxx xxxx;

8. zaštite i otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu

prouzrokovanih elementarnom nepogodom 3 xxxxx xxxx;

9. selidbe sopstvenog domaćinstva 3 xxxxx xxxx;

10. polaganja stručnog ili drugog ispita 1 radni xxx po

ispitu, a ukupno do 5 radnih xxxx x xxxx kalendarske godine

11. učestvovanje na radno – proizvodnim takmičenjima organizovanog xx xxxxxx sindikata najmanje po 1 radni

xxx, u zavisnosti xx xxxxx održavanja takmičenja do 5 radnih xxxx;

Članovima uže porodice smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Neplaćeno odsustvo

Ĉlan 37.

Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo) u slučaju:

1. negovanja bolesnog člana uže porodice 5 radnih xxxx;

2. smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 39. taĉ. 6. 1 radni xxx;

3. obavljanja poslova u vezi izgradnje kuće ili stana u

cilju rešavanja svog stambenog pitanja 5 radnih xxxx

4. posete bračnom drugu na radu u inostranstvu 5 radnih xxxx;

5. učestvovanja u kulturno umetničkim i sportskim

takmičenjima najmanje 1 radni xxx, u zavisnosti od

udaljenosti xxxxx održavanja takmičenja 3 xxxxx xxxx;

Poslodavac može, na zahtev zaposlenog da zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo i u dužem trajanju kada to ne remeti proces rada.

Za vreme odsustvovanja xx xxxx iz st. 1. i 2. ovog člana zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom i ovim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom nije drukčije odreĎeno.

Mirovanje radnog odnosa

Ĉlan 38.

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, ako odsustvuje xx xxxx zbog:

1. odlaska na odsluženje, dosluženje vojnog roka,

2. upućivanja na rad u inostranstvo xx xxxxxx poslodavca, ili u okviru meĎunarodno- tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva,

3. izbora, imenovanja na funkcije u državnom organu, političkoj ili sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane xx xxxxx kod poslodavca,

4. izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz st. l. ovog člana ima pravo da se u roku

od 15 xxxx od xxxx odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, vrati na rad kod poslodavca.

Prava iz st. l. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru meĎunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatsko- konzularna i druga predstavništva.

ZAŠTITA NA RADU

Ĉlan 39.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom obezbedi uslove rada i sprovoĎenje standarda bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, direktivom EU 391, propisima, merama i normativima bezbednosti i zdravlja na xxxx, xxxxx o proceni rizika za radna xxxxx i radnu okolinu i ovim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Za rad na poslovima xxxxxx xx Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji, aktom o proceni rizika za radno mesto i radnu okolinu utvrĎeni kao poslovi s povećanim rizikom po život i zdravlje zaposlenih, poslodavac propisuje obavezna zaštitna sredstva i obezbeĎuje njihovu redovnu nabavku, periodične lekarske preglede, vrši obuku za bezbedan i zdrav rad i upućuje na rekreativne odmore.

Ĉlan 40.

Zaposleni ima pravo:

- da pri rasporeĎivanju na odreĎene poslove bude upoznat sa rizicima, opasnostima i štetnostima;

- da odbije da radi na odreĎenom mestu ako mu preti opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je odreĎen, sve dok se te mere ne obezbede.

Ĉlan 41.

Zaposleni xx xxxxx:

- da radi sa xxxxx pažnjom u cilju obezbeĎivanja sigurnosti života i zdravlja, kao i života i zdravlja svih ostalih zaposlenih na koje njegov rad može da ima štetno dejstvo;

- da poštuje mere i normative bezbednosti i zdravlja na radu;

- da pravilno rukuje oruĎem za rad;

- da postupa prema uputstvu proizvoĎača za bezbedan rad;

- da se stara o sprovoĎenju i unapreĎivanju bezbednosti i zdravlja na radu;

Ĉlan 42.

Poslodavac xx xxxxx da osigura sve zaposlene od povreda na radu i profesionalnih oboljenja u vezi xx xxxxx, gubitka radne sposobnosti i smrti, kolektivnom polisom osiguranja kod odgovarajućeg društva za vreme obavljanja redovne delatnosti.

Finansijska sredstva za osiguranje iz stava 1. padaju na teret poslodavca, a odreĎuju u zavisnosti od nivoa rizika povreĎivanja, profesionalnog oboljenja ili oboljenja s radom na radnom mestu i radnoj okolini.

Ĉlan 43.

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni po njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenoj iz stava 1 ovog člana obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.

Poslodavac ne može da otkaže Xxxxxx o radu zaposlenoj u toku trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva xx xxxx radi nege deteta, kao i odsustva s xxxx xxxx posebne nege deteta, osim u slučajevima odreĎenim Zakonom.

Ĉlan 44.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom invalidu rada obezbedi posao prema preostaloj radnoj sposobnosti, u skladu sa Zakonom.

Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.

Lice zaduženo za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na xxxx xx u obavezi da na zahtev zaposlenog sprovede kod nadležnog zdravstvenog organa postupak utvrĎivanja da li postoje zdravstvene smetnje i na koje poslove zaposleni se može rasporediti.

Ĉlan 45.

Ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu stava 1. člana 47. ovog ugovora, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 5. xxxxx 1. Zakona o radu.

Ĉlan 46.

Zaposleni xx xxxxx da najkasnije u roku od 3 xxxx od xxxx privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

U slučaju teže bolesti zaposlenog, potvrdu iz st. l. ovog člana umesto zaposlenog dostavljaju članovi uže porodice ili xxxxx xxxx xx xxxxxx živi u porodičnom domaćinstvu.

Ako zaposleni xxxx xxx, potvrdu iz stava l. ovog člana xxxxx xx da dostavi u roku od 3 xxxx od xxxx prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje xx xxxx u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrĎivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa Zakonom.

ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA

Zarada

Ĉlan 47.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrĎuje u skladu sa Zakonom, ovim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.

Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanje, znanje i sposobnosti u xxxx xx ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.

Zarada zaposlenog sastoji se iz:

1. zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;

2. zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično) i

3. druga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa zakonom, ovim Ugovorom i ugovorom o radu.

Pod zaradom iz stava 1. ovoga člana smatra xx xxxxxx koja sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Ĉlan 48.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:

- osnovne zarade,

- dela zarade za radni učinak,

- i uvećane zarade.

Ĉlan 49.

Zarada zaposlenog može se utvrĊivati i na osnovu sledećih elemenata radnog uĉinka:

- kvaliteta obavljenog posla,

- izvršavanje zadataka u utvrĊenim rokovima,

- finansijskim efektima obavljenog posla,

- doprinosu timskom radu,

- obimu izvršenja realizacije plana rada,

- ostvarenog kvaliteta i obima rada zaposlenog ,

- prisutnosti na poslu i odnosa xxxxx xxxx, radnom vremenu, sredstvima rada, radnoj disciplini,

- liĉnoj inicijativi u donošenju odluka i organizaciji posla.

Po elementima iz stava 1 ovog ĉlana, generalni direktor uz konsultaciju sa neposrednim rukovodiocem može utvrditi radni uĉinak svakog zaposlenog kao proseĉni, nadproseĉni i ispod proseĉni.

Radni uĉinak utvrĊuje generalni direktor o elementima iz stava l ovog ĉlana, procentualno na osnovu osnovne zarade zaposlenog, tako što se:

- za radni uĉinak iznad proseĉnog, osnovna zarada može povećati do 20%

- za radni uĉinak ispod proseĉnog, osnovna zarada može umanjiti do 20%

Zarada zaposlenog u obraĉunskom periodu utvrĊuje se množenjem osnovne zarade sa pozitivnim ili negativnim procentom radnog uĉinka zaposlenog.

Osnovna zarada

Ĉlan 50.

Osnovna zarada utvrĎuje se po radnim mestima utvrĎenim Pravilnikom o sistematizaciji poslova na osnovu uslova potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade.

Osnovnu zaradu RADNOG XXXXX xxxx proizvod: vrednost xxxx xxxx za najjednostavniji rad koji učesnici u zaključivanju Pojedinačnog kolektivnog ugovora sporazumno utvrĎuju, koeficijent posla koje zaposleni obavlja i vremena provedenog na radu.

Koeficijenti poslova zavise od:

- složenosti posla,

- potrebne stručne spreme,

- odgovornosti i

- uslova rada.

Ĉlan 51.

Koeficijenti vrednosti za sva radna xxxxx sistematizovana u Pravilniku su sledeći:

Tabelarni prikaz radnih xxxxx xx koeficijentima:

redni broj	Naziv radnog xxxxx	Zahtevana stručna sprema	Koficijent radnog xxxxx
1.	Čistačica u Opšte pravnom sektoru	I	1,65
2.	Pomoćni radnik na izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže	I	1,80
3.	K u r i r	II ili I	2,20
4.	Komandir obezbeĎenja	II ili I	2,20
5.	P o r t i r	II ili I	1,96
6.	Radnik na doziranju hemikalija	II ili I	1,96
7.	Čistačica na Postrojenju za preradu vode	II ili I	1,95
8.	Pomoćni radnik na održavanju kanalizacije	II ili I	2,16
9.	Vozač putničkog vozila	III	2,51
10.	Operater na terminalu	III ili II	2,30
11.	Vodoinstalater II xxxxx	III ili II	2,36
12.	Rukovaoc graĎevinskih mašina na održavanju vodovodne i kanalizacione mreže	III ili II	2,60
13.	Vozač na detekciji kvarova	III ili II	2,51
14.	M o n t e r	III ili II	2,60
15.	Rukovaoc graĎevinskih mašina na izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže	III ili II	2,60
16.	Vozač motornog vozila na izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže	III ili II	2,51
17.	Kontrolor u Opšte pravnom sektoru	IV	2,74
18.	Sekretarica	IV ili III	2,31
19,.	L i k v i d a t o r	IV	2,65
20.	Referent osnovnih sredstava	IV	2,65
21.	B l a g a j n i k	IV	2,65
22.	Materijalni knjigovoĎa	IV	2,65
23.	Kontrolor u komercijalnoj službi	IV	2,60
24.	Inkasant – Čitač	IV,III ili II	2,50
25.	Vodoinstalater – Čitač	IV ili III	2,60
26.	Vodoinstalater I xxxxx za intervencije isključenja sa vodovodne mreže	IV ili III	2,82
27.	Operater na sistemu	IV	2,65
28.	Referent nabavke i prodaje	IV	3,30
29.	Glavni magacioner	IV ili III	2,60
30.	Evidentičar u magacinu	IV	2,57
31.	Dispečer na postrojenju za preradu vode	IV	2,64
32.	L a b o r a n t	IV	2,64
33.	Evidentičar na održavanju vodovodne i kanalizacione mreže	IV ili III	2,60
34.	Vozač motornog vozila na održavanju vodovoda i kanalizacije	IV ili III	2,51
35.	B a ž d a r	IV ili III	2,60
36.	Istraživač kvarova	IV ili III	2,40

37.	G e o m e t a r	IV	2,61
38.	PoslovoĎa postrojenja za preradu vode	V ili IV	3,30
39.	PoslovoĎa na održavanju vodovodne mreže	V ili III	3,30
40.	Vodeći vodoinstalater	V ili III	2,82
41.	Vodoinstalater I xxxxx	V, III ili II	2,65
42.	PoslovoĎa održavanja kanalizacione mreže	V ili III	3,30
43.	Vozač specijalnog vozila	III ili II	3,00
44.	PoslovoĎa baždarnice	V, IV ili III	3,30
45.	PoslovoĎa održavanja postrojenja i crpnih stanica	V, IV ili III	3,30
46.	Radnik na održavanju graĎevinskih objekata	V ili III	2,60
47.	M a š i n b r a v a r	V ili III	2,60
48.	Vodeći električar	V ili III	2,60
49.	E l e k t r i č a r	V ili III	2,60
50.	PoslovoĎa održavanja mehanizacije	V ili III	3,30
51.	Referent za tehničku pripremu i otkrivanje gubitaka	V, IV ili III	2,80
52.	Šef gradilišta	V ili IV	3,30
53.	PoslovoĎa na izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže	V, IV ili III	3,30
54.	Referent za opšte i pravne poslove	VI	3,30
55.	Administrator – Arhivar	VI ili IV	2,80
56.	K o n t i s t a	VI ili IV	2,90
57.	Glavni knjigovoĎa	VI ili IV	2,90
58.	P r o g r a m e r	VI ili IV	3,00
59.	Organizator merno – naplatne operative	VI ili IV	3,40
60.	Pravni referent	VII ili VI	4,20
61.	Šef obezbeĎenja, bezbednosti i zdravlja na radu	VII	4,20
62.	Referent plana i analize	VII ili VI	4,20
63.	Šef merno naplatne operative	VII ili VI	4,20
64.	Referent za zaštitu i kontrolu objekata vodosnabdevanja	VII	4,20
65.	Šef laboratorije	VII	4,20
66.	A n a l i t i č a r	VII	4,03
67.	Šef održavanja mehanizacije	VII ili VI	4,20
68.	Odgovorni projektant i izvoĎač radova u RJ „Razvoj, tehnička priprema i projektovanje“	VII	4,50
69.	Referent za izdavanje saglasnosti i priključaka	VII ili VI	3,50
70.	Inženjer za tehničku pripremu i otkrivanje gubitaka	VII	4,20
71.	Odgovorni izvoĎač radova na izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže	VII	4,50
72.	Zamenik generalnog direktora	VII	6,50
73.	Direktor opšte-pravnog sektora	VII	5,40
74.	Direktor sektora za ekonomske poslove	VII	5,40
75.	Rukovodilac službe za ekonomsko-finansijske poslove	VII	5,00
76.	Rukovodilac službe za komercijalne poslove	VII	4,85
77.	Tehnički direktor	VII	5,50
78.	Glavni inženjer za investicije, razvoj, tehničku pripremu i projektovanje	VII	5,00
79.	Rukovodilac RJ „Prerada i kontrola vode“	VII	5,00
80.	Rukovodilac RJ „Održavanje vodovodne i kanalizacione mreže“	VII	5,30
81.	Rukovodilac RJ „Servis“	VII	5,00

82.	Rukovodilac RJ „Razvoj,tehnička priprema i projektovanje“	VII	5,00
83.	Rukovodilac RJ „Detekcija kvarova i gubitaka na vodovodnoj mreži“	VII	5,00
84.	Rukovodilac RJ „Izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže“	VII ili VI	5,00

Koeficijent zarade direktora preduzeća utvrĎuje se ugovorom o xxxx xxxx se zaključuje izmeĎu Nadzornog odbora i generalnog direktora.

Ĉlan 52.

Vrednost xxxx xxxx za najjednostavnije poslove utvrĎuje se ovim Ugovorom u neto iznosu od 9.250,00 dinara.

Ĉlan 53.

Učesnici ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora uvek mogu pokrenuti inicijativu za ugovaranje nove xxxx xxxx za najprostije poslove u sledećim uslovima:

- ako doĎe do rasta potrošačkih cena iznad 10%, a prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u odnosu na xxx ugovaranja osnovne zarade za najjednostavniji posao.

- ako doĎe do poremećaja u poslovanju koji onemogućavaju isplatu zarada na osnovu ugovorene osnovne zarade za najjednostavniji posao.

Ĉlan 54.

Ugovorom o xxxx xxxx zaključuje sa zaposlenim, poslodavac utvrĎuje osnovnu zaradu zaposlenog i odreĎuje koeficijent za obavljanje posla.

Zarada za ostvareni radni uĉinak

Ĉlan 55.

Radni učinak zaposlenog ocenjuje se na osnovu rezultata rada zaposlenog, i to: kvaliteta i obima posla zaposlenog i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, što se utvrĎuje na bazi merila i kriterijuma utvrĎenih posebnim pravilnikom kod poslodavca.

Ostvarenje radnog učinka-xxxxx xxxxx neposredni rukovodilac na xxx poslovima.

Ocene rezultata rada zaposlenog predstavljaju osnov za korigovanje – uvećanje i umanjenje osnovne zarade zaposlenog (pozitivna/negativna stimulacija).

Rezultati rada zaposlenog ocenjuju se za period rada od najmanje tri meseca.

Ocenu rezultata rada obavlja generalni direktor poslodavca na bazi saradnje sa rukovodiocima radnih jedinica i službi.

Uvećana zarada

Ĉlan 56.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to:

1. za rad na xxx praznika koji je neradni xxx………………. 130% od osnovice 2. za rad noću ……………………………………………...... 35% od osnovice

3. za prekovremeni rad………………………………………. 30%od osnovice

4. po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca i

u radnom odnosu kod prethodnika poslodavca tj., bivšeg

Javnog komunalnog preduzeća „Napredak“xx x.x.X.Pazar 0,4% od osnovice

Naknada troškova

Ĉlan 57.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to:

1. Za dolazak i odlazak xx xxxx u visini cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju.

2. Ishranu za vreme provedeno na službenom putu u zemlji (dnevnice za službeno putovanje u visini od 5% prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, troškove noćenja prema priloženom računu, osim u hotelu lux kategorije, s xxx što se putni troškovi prevoza priznaju u celini prema priloženom računu.

3. Za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu pod uslovima i na način utvrĎen odgovarajućim propisima.

4. Dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ako nije obezbeĎen smeštaj ishrana zaposlenom i naknadu troškova smeštaja i ishrane.

5. Za ishranu u toku xxxx x xxxx iznosu od 5.750,00 dinara, mesečno.

6. Za regres za korišćenje godišnjeg odmora u neto iznosu od 3.250,00 dinara, mesečno.

Naknada zarade

Ĉlan 58.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja xx xxxx u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa ovim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, u sledećim slučajevima:

01. u slučaju odsustvovanja xx xxxx na xxx praznika koji je neradni xxx;

02. u slučaju korišćenja godišnjeg odmora;

03. u slučaju korišćenja plaćenog odsustva;

04. u slučaju odazivanja na poziv državnog organa;

05. u slučaju učestvovanja na vojnoj vežbi.

Ĉlan 59.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad do 30 xxxx i to:

01. U visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom xxx xxxx;

02. U visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Ĉlan 60.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini najmanje 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s xxx da ne može biti manja od minimalne zarade utvrĎene Zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg xx xxxxx bez krivice zaposlenog najduže za 45 xxxx u kalendarskoj godini.

Druga primanja

Ĉlan 61.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom isplati:

01.otpremninu pri odlasku u penziju, u visini dvostrukog iznosa prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za statistiku;

02.naknade troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice (bračni drug i deca) zaposlenog, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, u visini troškova pogrebnih usluga;

03. naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Ĉlan 62.

Za neprekidan rad kod Poslodavca, Poslodavac ukoliko finansijske mogućnosti to dozvoljavaju može zaposlenima koji su stekli ovo pravo pre stupanja na snagu ovog Pojedinaĉnog kolektivnog ugovora i zaposlenima koji ovo pravo stiĉu posle stupanja na snagu ovog Pojedinaĉnog kolektivnog ugovora, isplatiti sledeće jubilarne nagrade:

- za 10 xxxxxx neprekidnog rada 50% od proseĉne neto zarade kod Poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada isplaćuje,

- za 20 xxxxxx neprekidnog rada 1 (jedna) proseĉna xxxx xxxxxx kod Poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada isplaćuje,

- za 30 xxxxxx neprekidnog rada 1,5 (jedna ipo) proseĉna xxxx xxxxxx kod Poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada isplaćuje.

Ĉlan 63.

Poslodavac može u skladu sa finansijskim mogućnostima zaposlenom da isplati solidarnu pomoć u visini do najviše neoporezivog iznosa u sledećim slučajevima:

- duže ili teže bolesti ili povrede na radu,

- pomoć u troškovima lečenja u zemlji ili inostranstvu,

- za kupovinu lekova za zaposlenog ili člana njegove uže porodice,

- za pomoć u slučaju štete od elementarnih nepogoda,

- za pomoć zaposlenom u slučaju smrti roditelja, brata ili sestre,

- zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,

- nastupanja teže invalidnosti,

- rešavanja porodiĉnih problema (pomoć samohranim roditeljima, radnicima koji nemaju rešeno stambeno pitanje i radnicima siromašnog imovnog stanja).

Ĉlan 64.

za:

Poslodavac može u skladu sa finansijskim mogućnostima zaposlenom obezbediti sredstva

- poklon za Novu godinu deci zaposlenih (poklon paketići) do 15 xxxxxx xxxxxx u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviĎen Zakonom kojim se ureĎuje porez na dohodak graĎana;

- poklon zaposlenim ženama za Xxx xxxx (8. mart);

- pomoć penzionerima;

- zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade u privredi Republike Srbije prema podatku republičkog organa za poslove statistike, po sledećim uslovima:

zajam se odobrava bez xxxxxx xx rokom vraćanja od šest meseci počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu xx xxxxx u kojem je zajam isplaćen.

- stručno usavršavanje i doškolovavanje zaposlenim putem stručnih ispita; savetovanja, xxxxxxxx (kurseva stranih jezika, kompjutera i sl.) i druge vrste obuke. Odluku o isplati po svim osnovama ovog člana donosi generalni direktor preduzeća.

Zabrana konkurencije

Ĉlan 65.

Zaposleni ne može da obavlja poslove utvrĊene ugovorom o radu kod Poslodavca, u svoje ime i za svoj raĉun, kao i za raĉun drugog pravnog ili fiziĉkog lica na teritoriji Grada Novog Pazara, bez saglasnosti Poslodavca (zabrana konkurencije).

Ukoliko zaposleni prekrši zabranu konkurencije, Poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.

Sa zaposlenim se može ugovoriti zabrana konkurencije za obavljanje odreĊenih poslova na teritoriji Grada Novog Pazara.

NAKNADA ŠTETE

Ĉlan 66.

Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi xx xxxxx namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu Poslodavcu, xxxxx xx xx xxxxx naknadi, u skladu sa Zakonom i ovim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Ĉlan 67.

Postupak za utvrĎivanje odgovornosti zaposlenog za pričinjenu štetu pokreće se rešenjem generalnog direktora preduzeća, u roku od pet xxxx od xxxx prijema prijave o prouzrokovanoj šteti, ili ličnom saznanju da xx xxxxx pričinjena.

Generalni direktor obrazuje komisiju za utvrĎivanje činjenica i okolnosti pod kojima xx xxxxx nastala, njenu visinu i odgovornost lica za prouzrokovanu štetu.

Na osnovu izveštaja komisije iz st. l. ovog člana, generalni direktor preduzeća donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da xxxxxxx xxxxx, ili se oslobaĎa odgovornosti za nastalu štetu.

Ĉlan 68.

Po prijemu rešenja o naknadi štete, zaposleni daje pismenu izjavu o tome da li prihvata da se naknada štete izvrši obustavom utvrĎenog iznosa od njegove zarade.

Ako zaposleni ne prihvati da naknadi štetu, pokreće xx xxxxxxxx pred nadležnim sudom.

Zaposleni koji je na radu i u vezi xx xxxxx namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu (gradu, javnom preduzeću, ustanovi, graĎanima i dr.), a xxxx xx naknadio poslodavac, xxxxx xx da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.

Ĉlan 69.

Ako zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi xx xxxxx, poslodavac xx xxxxx da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i ovim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Uz zahtev za naknadu štete zaposleni podnosi odgovarajuće dokaze da xx xxxxx nastala. Generalni direktor preduzeća odlučuje o zahtevu za naknade štete, na predlog komisije koja utvrĎuje sve činjenice u vezi sa zahtevom zaposlenog, postojanje odgovornosti poslodavca za nastalu štetu i visinu štete.

Ako se poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.

PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Ĉlan 70.

Radni odnos zaposlenom prestaje pod uslovima utvrĎenim Zakonom i ovim Ugovorom.

Sporazumni prestanak radnog odnosa

Ĉlan 71.

Radni odnos može da prestane po osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.

Pre potpisivanja sporazuma poslodavac xx xxxxx da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

Otkaz xx xxxxxx zaposlenog

Ĉlan 72.

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.

Otkaz Ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku najmanje 20 xxxx pre xxxx koji je zaposleni naveo xxx xxx prestanka radnog odnosa (otkazni rok).

Otkaz xx xxxxxx poslodavca

Ĉlan 73.

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:

1) ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2) ako je pravosnažno osuĎen za krivično delo na radu ili u vezi xx xxxxx;

3) ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 xxxx od xxxx isteka roka mirovanja radnog odnosa, odnosno neplaćenog odsustva;

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to:

1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;

2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;

3) ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada

4) ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeĎena sredstva za rad ili ličnu opremu za zaštitu na radu;

5) napuštanje xxxxx xxxx u smenskom radu pre dolaska zaposlenog iz sledeće smene;

6) povreda propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog delovanja otrovnih materija, propisa o zaštiti životne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu nepreduzimanje mera radi zaštite zaposlenih, sredstava rada i životne sredine;

7) protiv-pravno prisvajanje imovine poslodavca;

8) falsifikuje novčana ili druga dokumenta

10) neovlašćeno se posluže sredstvima koja su mu poverena za izvršenje poslova odnosno radnih zadataka ili xxxxx ličnu novčanu korist koristeći sredstva preduzeća;

11) Ošteti sredstva za rad poslodavca;

12) namerno prouzrokuje štetu poslodavcu;

13) ne dostavlja isprave i podatke na zahtev ovlašćenih organa;

14) iznosi ili prenosi netačne činjenice u nameri da se zaposlenom ili poslodavcu umanji

ugled;

15) odbija poslovnu saradnju sa drugim zaposlenima zbog lične netrpeljivosti ili drugih

neopravdanih razloga;

16) koristi vozila poslodavca u lične svrhe bez izričitog odobrenja;

17) prouzrokuje odgovornost poslodavca za privredni prestup ili prekršaj;

18) neovlašćeno zloupotrebi pečat poslodavca;

19) sprečava ovlašćeno lice poslodavca za obavljanje kontrole;

20) obavlja privatan posao xxxx xx priroda ista ili slična kao kod poslodavca, za vreme radnog vremena;

21) izvrši nelegalno priključenje na gradsku vodovodnu i kanalizacionu mrežu ( priključenje bez pismenog odobrenja poslodavca);

22) ukoliko neredovno očitava vodomere ili u jednom ciklusu čitanja vodomera za 3% ili više % od ukupnog broja očitanih vodomera upiše netačno stanje na vodomeru;

23) ne prijavljuje ili neblagovremeno prijavljuje ili lažno prijavi povrede radne obaveze ili radne discipline;

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i

to:

1) ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;

2) ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad;

3) ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;

4) zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;

5) ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi xx xxxxx, nezavisno od toga da xx xx protiv zaposlenog pokrenut krivični postupka za krivično delo

6) ako xx xxx netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;

7) ako zaposleni xxxx xxxx na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima xx xxx poseban uslov za rad utvrĎena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti

8) ako tri puta u toku meseca neblagovremeno dolazi na rad ili odlazi xx xxxx pre isteka radnog vremena

9) ako izaziva nered ili učestvuje u tuči u toku rada ili na službenom putu

10) ako se nekorektno odnosi prema trećim licima ili korisnicima usluga poslodavca

11) ako neopravdano izostajanje sa posla dva uzastopna xxxxx xxxx ili pet xxxx sa prekidom u toku kalendarske godine;

12) ako zaposleni ponavlja povredu radne discipline ili čini više povreda radne discipline u toku kalendarske godine.

Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrĎivanja okolnosti iz stava 3. xxxxx 3. i 4. ovoga člana ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanje radne discipline u smislu stava 3. ovoga člana.

Poslodavac može utvrditi okolnosti iz stava 3 .xxxxx 4. na osnovu aparata kojim se utvrĊuje da xx xx zaposleni pod dejstvom alkohola.

Odbijanje zaposlenog da se podvrgne alko testu na osnovu aparata Poslodavca iz prethodnog stava smatra se nepoštovanje radne discipline u smislu stava 3 ovog ĉlana.

Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to:

1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreĎenog posla ili doĎe do smanjenja obima posla.

2) ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. xxxxx 1-5. Zakona o radu.

Mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza

Ĉlan 74.

Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu (prethodnog) člana ovoga Ugovora, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera:

1) privremeno udaljenje xx xxxx bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih xxxx;

2) novčanu kaznu u visini od 20% osnova zarade zaposlenog za mesec u xxxx xx novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;

3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.

Ĉlan 75.

Poslodavac može zaposlenom iz ĉlana 74 stav 1 xxxxx 1 ovog Pojedinaĉnog kolektivnog ugovora da otkaže ugovor o radu ili izrekne neku od mera iz ĉlana 75 ovog Pojedinaĉnog kolektivnog ugovora, ako mu je prethodno xxx xxxxxx obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenom roku za poboljšanje rada, a zaposleni ne zaposleni rad u ostavljenom roku.

Dostavljanje akta otkaza ugovora o radu

Ĉlan 76.

Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Rešenje xxxx da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.

Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, xxxxx xx da o tome sačini pismenu belešku.

U slučaju iz stava 3. ovoga člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku xxxx xxxx od xxxx objavljivanja smatra se dostavljenim.

Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja, osim ako xxx rešenjem nije drugačije odreĎeno.

Ĉlan 77.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa izvrši isplatu svih nesiplaćenih zarada, naknada zarada i drugih primanja koje je zaposleni ostvario do xxxx prestanka radnog odnosa, u skladu sa ovim Ugovorom i Ugovorom o radu.

Isplata obaveza iz stava 1. ovog člana Poslodavac xx xxxxx da izvrši najkasnije u roku od 30 xxxx od xxxx prestanka radnog odnosa.

USLOVI ZA RAD SINDIKATA

Ĉlan 78.

Poslodavac xx xxxxx da registrovanom sindikatu u poslodavcu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima, a u skladu sa zakonom i ovim Ugovorom.

Sindikat ima pravo da bude obavešten xx xxxxxx poslodavca o ekonomskim i radno- socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata.

Aktivnost sindikata vrši se tako da ne ide na štetu redovnog funkcionisanja i radne discipline u poslodavcu.

Ĉlan 79.

Poslodavac xx xxxxx da sindikatu koji okuplja zaposlene kod poslodavca obezbedi bez naknade troškova:

- administrativno-tehničke uslove za rad, korišćenje telefona, telefaksa, računara, aparata za kopiranje i umnožavanje, za obavljanje poslova vezanih za sindikalnu aktivnost;

- korišćenje voznog parka za obavljanje svojih aktivnosti u skladu sa mogućnostima poslodavca,

- korišćenje oglasnih tabli preduzeća,

- obračun i naplatu članarine iz zarade koja se ostvaruje po osnovu rada, obračunava i naplaćuje putem platnih spiskova, odnosno prilikom svake isplate zarade, kao i ostalih sredstava prema programu rada sindikata i uplatu istih na račun sindikata;

Ĉlan 80.

U postupku zaključivanja kolektivnog ugovora reprezentativni sindikat kod poslodavca obrazuje Xxxxx za pregovore.

Članove Odbora odreĎuje reprezentativni sindikat, srazmerno broju članova.

MeĊusobni odnos potpisnika ovog ugovora

Ĉlan 81.

Odnosi izmeĎu reprezentativnog sindikata, poslodavca i osnivača uspostaviće se i rešavati pregovaranjem i usklaĎivanjem zajedničkih i posebnih interesa, uz puno uvažavanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogućnosti, na principima ravnopravnosti i partnerstva.

Pregovaranje i zakljuĉivanje Pojedinaĉnog kolektivnog ugovora

Ĉlan 82.

U postupku zaključivanja Pojedinačnog kolektivnog ugovora reprezentativni sindikat kod poslodavca obrazuje odbor za pregovore.

Ĉlan 83.

Učesnici u zaključivanju Pojedinačnog kolektivnog ugovora dužni su da pregovaraju.

Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zaključivanje Pojedinačnog kolektivnog ugovora u roku od 45 xxxx od započinjanja pregovora, učesnici obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja. Arbitraža je dužna da xxxxxx odluku u roku od 15 xxxx od xxxx obrazovanja arbitraže.

Ĉlan 84.

Arbitraža se obrazuje za svaki xxxxxxx xxxx od stručnjaka iz oblasti spora.

Arbitraža broji tri člana, i sastoji se od po jednog arbitra koga imenuju učesnici ovog kolektivnog ugovora i jednog neutralnog koga sporazumno izaberu.

Članovi arbitraže xxxxxx iz svojih redova predsednika arbitraže.

Ĉlan 85.

Postupak pred arbitražom može da pokrene svaki od učesnika ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora.

Arbitraža donosi odluku o spornom pitanju najduže u roku od 15 xxxx od xxxx obrazovanja arbitraže.

Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike.

VAŽENJE I OTKAZ KOLEKTIVNOG UGOVORA

Ĉlan 86.

Ovaj Pojedinačni kolektivni ugovor zaključuje se na period od tri godine. Po isteku roka iz st. l. ovog člana, Pojedinačni kolektivni ugovor prestaje da važi ako se učesnici ovog ugovora drugačije ne sporazumeju, najkasnije 30 xxxx pre isteka važenja Pojedinačnog kolektivnog ugovora.

Ĉlan 87.

Važenje ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora može prestati sporazumom svih učesnika, ili otkazom Pojedinačnog kolektivnog ugovora u celosti ili delimično.

Otkaz Pojedinačnog kolektivnog ugovora u celosti ili delimično podnosi se u pisanoj formi, sa obrazloženjem i predlogom novih odredbi.

U slučaju otkaza, Pojedinačnog kolektivni ugovor se primenjuje do zaključenja novog Pojedinačnog kolektivnog ugovora, a najduže šest meseci od xxxx dostavljanja otkaza.

Učesnici su dužni xx xxxxxxxx pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx podnošenja otkaza.

Ĉlan 88.

Svaki učesnik Kolektivnog ugovora može pokrenuti postupak za izmenu i dopunu ovog Kolektivnog ugovora.

Učesnik-pokretač postupka za izmenu i dopunu Kolektivnog ugovora xxxxx xx da drugim učesnicima u zaključivanju Kolektivnog ugovora dostavi predlog novog teksta izmena i dopuna kolektivnog ugovora sa obrazloženjem.

Učesnici su dužni da počnu pregovore u roku od 15 xxxx od xxxx dostavljanja predloga

teksta.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Ĉlan 89.

Ovaj Xxxxxx smatra se zaključenim kad ga potpišu osnivač, generalni direktor, poslodavca i predsednik reprezentativnog sindikata, u istovetnom tekstu.

Ĉlan 90.

Pojedinačni kolektivni ugovor je sačinjen u šest istovetnih primeraka od kojih svaka strana potpisnica Ugovora zadržava po dva primerka.

Ĉlan 91.

Ovaj Pojedinačni kolektivni ugovor stupa na snagu danom njegovog zaključivanja.

PREDSEDNIK GENERALNI DIREKTOR ZA OSNIVAČA SINDIKAL. ORGAN. JKP „VODOVOD I KANALIZACIJA“ SKUPŠTINA GRADA

NOVI PAZAR NOVOG PAZARA

Xxxx Xxxxx Hanefija Brnjičanin,dipl.ing.maš. predsednik skupštine