Član 59. Zaposlenom xxxx xxxx u smislu člana 57. ovog zakona, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u roku koji ne može da bude duži od 30 xxxx. U slučajevima iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na odmor između dva xxxxx xxxx u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno. Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na xxxxxx xx uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa članom 52 ovog zakona. Zaposleni xxxx xx radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena. Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog xxxx smatra se radom noću.
Član 59. Kolektivni radni spor postoji ako u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene Ugovora ili ostvarivanja prava zaposlenih u državnom organu na sindikalno organizovanje ili ostvarivanja prava na štrajk učesnici ne mogu da usaglase stavove i sadržinu akta koji zajednički utvrđuju. U slučaju postojanja kolektivnog radnog spora svaka od strana u kolektivnom sporu može predložiti da xx xxxxxxx spor reši u postupku arbitraže. Arbitražno telo - arbitražu čini ukupno pet članova, od kojih su dva člana predstavnici poslodavca, a dva člana su predstavnici reprezentativnih sindikata. Peti - nezavisni član arbitraže je istaknuti stručnjak koga, iz xxxx naučnih ili stručnih radnika koji se bave radnim odnosima, predlaže rukovodilac posebne organizacije u čijem delokrugu su poslovi državne uprave iz oblasti mirnog rešavanja radnih sporova. Nezavisnog člana arbitraže, sa liste koju čine tri predložena kandidata, određuje reprezentativni sindikat. Radom arbitraže rukovodi nezavisni član. Učesnici su dužni da arbitraži dostave traženu dokumentaciju i svoja mišljenja o pravnoj osnovanosti, finansijskim, organizacionim i razlozima druge prirode koji onemogućavaju da učesnici postignu sporazum i da joj pruže sve tehničke uslove za rad. Arbitraža utvrđuje predlog odluke o načinu rešavanja nastalog spora, većinom glasova svih članova, i dostavlja je učesnicima ugovora. Ako učesnici prihvate predlog odluke arbitraže o tome potpisuju poseban sporazum. Sporazum se u roku od 15 xxxx od xxxx potpisivanja dostavlja Vladi i reprezentativnim sindikatima. Danom potpisivanja sporazuma odluka arbitraže obavezuje učesnike. Ako učesnici ne reše kolektivni radni spor u postupku arbitraže mogu se sporazumeti o tome da se nastavi sa rešavanjem spora u postupku i pred licem koji su utvrđeni zakonom kojim se uređuje mirno rešavanje radnih sporova. Ako, na osnovu akata koje donesu nadležni državni organi u postupku vršenja inspekcijskog nadzora nad radom državnih organa ili u postupku odlučivanja u drugom stepenu u vezi sa rešenjima kojima se odlučuje o pravima i dužnostima zaposlenih, reprezentativni sindikat oceni da se u pojedinom državnom organu ponavljaju propusti u zakonitom odlučivanju i krše individualna ili kolektivna prava zaposlenih (koja po svojim obeležjima, obimu ili učestalosti ponavljanja radnji i donošenja pojedinačnih akata kojima se zaposlenom neosnovano uskraćuju prava ukazuju na postojanje povrede dostojanstva i ponižavajućeg odnosa prema zaposlenom) može pred...
Član 59. U slučaju postojanja individualnog i kolektivnog radnog spora svaka od strana u sporu može predložiti da xx xxxxxxx spor reši u postupku pred Republičkom Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, a saglasno Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova. Ako je predmet spora kolektivni ugovor, sporazum postaje sastavni deo kolektivnog ugovora. Ako predmet spora nije kolektivni ugovor, sporazum ima snagu izvršne isprave.
Član 59. Ovaj kolektivni ugovor je sačinjen u 6 (šest) istovetnih primeraka, od kojih svaka strana zadržava po 3 (tri) primerka.
Član 59. Pri izricanju disciplinske mjere zbog povrede radne obaveze, uzimaju se u obzir: težina povrede i njene posljedice, odgovornost zaposlenog, raniji rad i ponašanje zaposlenog, činjenica da xx xx u pitanju povrat, xxx x xxxxx okolnosti koje mogu da utiču na vrstu i visinu disciplinske mjere. Odluka nadležnog organa iz člana 58 ovog Ugovora je konačna. Protiv konačne odluke iz člana 58 ovog Ugovora, zaposleni može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom, u roku od 15 xxxx od xxxx dostavljanja odluke. Pokretanje postupka pred nadležnim sudom ne zadržava izvršenje odluke iz stava 1 ovog člana.
Član 59. Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, opštim aktom i ugovorom o radu. Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca (zahteva se isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u xxxx xx ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost). Zarada zaposlenog sastoji se iz:
Član 59. Naknade zarada, troškova i druga primanja, će se ostvarivati u skladu sa Sporazumom o politici zarada zaposlenih koji se finansiraju iz Budžeta Crne Xxxx, u periodu važenja istog. Potpisnici ovog ugovora sarađivaće u postupku otpuštanja viška zaposlenih, a u skladu sa Reformom zdravstvene zaštite. Izmjene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku po kojem je zaključen. Danom stupanja na snagu ovog ugovora prestaje da važi Granski kolektivni ugovor za zdravstvenu i socijalnu djelatnost (″Sl. list RCG″, br. 16/06, 56/07 i „Sl. list CG“, br. 46/08). Ovaj ugovor stupa na snagu osmog xxxx od xxxx objavljivanja u „Službenom listu Crne Xxxx“. Ovaj ugovor zaključen xx xxxx 10. februara 2012. godine. xx Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx, predsjednik xx Xxxxxxxx Xxxxxxxxx, predsjednik
Član 59. Direktor ne može doneti rešenje o prestanku radnog odnosa predstavniku zaposlenih, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu xxxx po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, i to:
Član 59. U slučaju raskida ugovora o poslovima banke depozitara, banka depozitar je dužna da svu imovinu investicionih fondova koju ima na čuvanju prenese na čuvanje banci depozitaru sa kojom društvo za upravljanje, odnosno nadzorni odbor zaključe ugovor o poslovima banke depozitara, pri čemu xxxx predati i knjige računa, evidenciju i sve druge dokumente i materijale bitne za poslovanje fondova za koje je do tada obavljala poslove banke depozitara, u pisanom ili elektronskom obliku, zavisno od načina vođenja navedenih podataka.
Član 59. Član 36. ovog zakona primenjivaće se i na novčane obaveze koje su nastale pre stupanja na snagu ovog zakona ukoliko one nisu bile ispunjene do njegovog stupanja na snagu. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".