RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Finansijski ugovor između Republike Srbije i Evropske investicione banke Klinički centri/B potpisan je 12. decembra 2008. godine i ratifikovan donošenjem Zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 42/09). Finansijskim ugovorom predviđena su sredstva u iznosu od 70 miliona evra za finansiranje Projekta Klinički centri/B. Projekat Klinički centri/B (u daljem tekstu: Projekat) podrazumeva modernizaciju, unapređenje i proširenje četiri klinička centra u Srbiji - Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Cilj Projekata Klinički centri/B je da se u značajnoj meri unapredi pružanje usluga zdravstvene zaštite većini stanovništva u Republici Srbiji. Projekat se sastoji od sledećih komponenti: Klinički centar Beograd - završetak zgrade od približno 96.000 m2 tipa „kula i podijum” u tri dela (JI podijum, SZ xxxxxxx x xxxx) i rehabilitaciju šest zgrada u„unutrašnjem krugu”. Ukupan broj kreveta u Kliničkom centru xxxx 2.525. Klinički centar Kragujevac - izgradnja nove zgrade od 8.000 m² i renoviranje jednog broja postojećih zgrada. Ukupan broj kreveta u Kliničkom centru xxxx 1.150. Klinički centar Niš - završetak delimično korišćene zgrade površine 12 000 m², izgradnja nove zgrade od 15.000 m² i renoviranje jednog broja postojećih zgrada. Ukupan broj kreveta u Kliničkom centru xxxx 1.225. Klinički centar Novi Sad - završetak zgrade od 30.764 m² na četiri sprata i renoviranje jednog broja postojećih zgrada. Ukupan broj kreveta xxxx 1.140. Termoenergetski Projekat Beograd - zamena postojećih kotlova na tečna goriva u Beogradu sa kombinovanom elektranom na gas za grejanje i struju da bi se generisala struja i toplota niskog stepena u beogradskom Kliničkom centru i pripadajućim zgradama. Projekat upravljanja otpadom - nacionalni plan da se proces upravljanja otpadom u bolnicama uskladi sa direktivama EU uključujući i incineratore u krugu četiri klinička centra plus jedan broj mobilnih incineratora koji bi služili drugim bolnicama u Srbiji. Projekat Transfuzije krvi - projektovanje, izgradnja i puštanje u rad centara za davanje krvi u svakom od četiri klinička centra. Nabavka opreme za četiri klinička centra - jedan broj medicinskih aparata neophodan za postojeće kliničke centre, koji će biti preneti u nove centre po završetku. Projekta tehničke pomoći - jedan broj projekata koje finansira EAR koji pružaju podršku opštem unapređenju pružanja ...
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Osnovni cilj donošenja Zakona o finansijskom obezbeđenju (u daljem tekstu: Zakon) jeste uspostavljanje savremenog, jasnog, jedinstvenog i efikasnog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu. Na ovaj način, doprinosi se kako razvoju finansijskog tržišta tako i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Donošenje Zakona važno xx xxxx što važeća zakonska rešenja kojima se uređuje finansijski kolateral, tj. xxxxxx hartija od vrednosti, novca i kreditnih potraživanja, nisu sistemski obuhvaćena i međusobno usklađena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti usklađena s međunarodnim standardima, te bez jasnog, prepoznatljivog i opšteprihvaćenog pravnog okvira ne pružaju potrebnu pravnu i finansijsku sigurnost. S xxx u vezi, dugi niz xxxxxx domaći i strani investitori ističu da, zbog nepostojanja odgovarajuće regulative u ovoj oblasti, nema uslova za intenzivniji razvoj repo tržišta, tržišta finansijskih derivata i drugih vanberzanskih segmenata s domaćim i stranim elementom. Pošto ove transakcije do xxxx nisu bile svrstane pod međunarodno prepoznatljivi pravni okvir, tretirane xx xxx rizičnije, a samim xxx xx bile i skuplje za domaća lica, xxxx xx pozicija u pregovorima sa stranim partnerima zato bila nepovoljnija. Negativni efekti ovih činilaca prenose se na finansiranje realnog sektora u smislu njegovog smanjenog obima, skupljih sredstava i slabije diversifikovnih rizika. Xxxx xx reč o zalozi na hartijama od vrednosti, Zakon o obligacionim odnosima sadrži odredbe o zalozi materijalizovanih hartija od vrednosti, a u praksi se, prema Zakonu o tržištu kapitala, izdaju dematerijalizovane hartije od vrednosti (elektronski zapisi), koje se registruju i vode na računima u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar). Zbog nedostatka odgovarajuće zakonske regulative, upis i aktiviranje zaloge finansijskih instrumenata su podregulisani, odnosno bliže su uređeni aktima Centralnog registra. Polazeći od navedenog, ciljevi zakona su višestruki: – ostvarivanje i unapređivanje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala, bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka; – smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po ...
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Razlozi za donošenje ovog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd, OTP banke Srbija a.d. Beograd, Vojvođanske banke a.d. Novi Sad i Sberbank Srbija a.d. Beograd (u daljem tekstu: Zajmodavac) po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad (u daljem tekstu: Zajmoprimac) sadržani su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, odnosno u potpisanim ugovorima između Zajmodavaca i Zajmoprimca u iznosu do 55.000.000 evra (slovima: pedesetpetmiliona evra), za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream Serbia AG, Zug, Švajcarska. Naime, članom 16. stav 4. Zakona o javnom dugu propisano je da se garancija Republike Srbije daje u formi zakona. U potpisanim ugovorima, povlačenje sredstava kredita u iznosu do 55.000.000 evra (slovima: pedesetpetmiliona evra), u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na xxx isplate tranše Zajmoprimca, uslovljeno je davanjem garancije Republike Srbije (u daljem tekstu: Garant), odnosno stupanjem na snagu zakona o davanju garancije Republike Srbije. Garant neopozivo, bezuslovno i na prvi poziv garantuje, kao primarni dužnik uredno i blagovremeno plaćanje svakog i svih iznosa dospelih za plaćanje po osnovu ugovora o kreditu, kao i blagovremeno izvršavanje svih ostalih obaveza Zajmoprimca, a u skladu sa ugovorima o kreditu. Ukoliko Garant oformi novo pravno lice koje bi nastavilo operativno poslovanje Zajmoprimca, Xxxxxx xx u obavezi da preduzme sve radnje sa ciljem da omogući, između ostalog, da novo pravno lice pristupi dugu i preuzme obaveze otplate odobrenih kredita. Sredstva, kredita, xxxx upotrebljena za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream Serbia AG, Zug, Švajcarska. Izdavanje garancije Zajmodavcu xx xxxxxx Garanta u iznosu do 55.000.000 evra, predviđeno je članom
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene („Službeni list SCG”, br. 7/05 i 8/05 - ispravka), xxxxx xx početkom 2005. godine, a njegova primena počela je 31. xxxxx iste godine. Navedenim zakonom je nadležnost spoljnotrgovinskog prometa naoružanjem i vojnom opremom po prvi put prešla sa vojnih na civilne strukture. Pored toga, domaće zakonodavstvo je, takođe po prvi put, u skladu sa regulativom (EC) br. 1334/2000, propisalo izvozno uvoznu kontrolu proizvoda i tehnologija dvostruke namene. U vreme donošenja, pomenuti zakon i prateći propisi u oblasti kontrole izvoza i uvoza kontrolisane robe bili su u potpunosti usaglašeni sa pravilima ponašanja u EU i međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Osnovni razlozi za donošenje novog zakona u ovoj oblasti su usklađivanje našeg zakonodavstva sa novim pravilima i procedurama EU, kao i primena međunarodnih sporazuma, konvencija i režima, koje je naša zemlja prihvatila, ili koje namerava da prihvati (Vasenarski aranžman, Grupa nuklearnih snabdevača, Australijska grupa, Xxxxxx komitet i Režim kontrole raketne tehnologije), kao i neophodnost stvaranja pravnog okvira za obezbeđenje čvrstog sistema kontrole u ovoj oblasti i eliminisanje mogućih neželjenih izvoza i trgovine ovim proizvodima. Naime, u zakonodavstvu EU je predviđeno izdavanje dozvola za izvoz robe dvostruke namene, za pružanje brokerskih usluga i pružanje tehničke pomoći. Na xxx xxxxx obezbeđuje se xxx čvršća kontrola izvoza robe dvostruke namene. Unošenjem odredbi o kontroli izvoza, uvoza, tranzita, pružanja brokerskih usluga i pružanja tehničke pomoći u vezi sa robom dvostruke namene, Republika Srbija u potpunosti usaglašava svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti. Pored toga, Xxxxx xxxx je na snazi xxxxx xx 2005. godine i odnosio se na državnu zajednicu Srbija i Crna Gora koja xx xxxx postojala. U međuvremenu su sve zemlje u regionu (uključujući i Crnu Goru) donele nacionalne zakone u ovoj oblasti, pa bi to trebalo da učini i Republika Srbija. Takođe se napominje da su sve zemlje u regionu (Makedonija, Hrvatska, Crna Gora) već donele slične zakone xxxxxx xx obuhvaćena kontrola pružanja brokerskih usluga i pružanja tehničke pomoći u vezi sa robom dvostruke namene s jedne strane, a xx xxxxx xxxxxx, xxxx će se odnositi samo na izvoz robe dvostruke namene. Izvozna kontrola robe dvostruke namene reguliše se posebnim zakonom, što je usklađeno sa zakonodavstvom EU. Ovim predlogom, unaprediće se normativne pretpo...
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Zaključkom Vlade (05 Broj: 018-8272/2019-1 od 29. avgusta 2019. godine, kao i 05 Broj: 018-7973/2021 od 2. septembra 2021. godine), prihvaćen je Izveštaj o realizovanim pregovorima o usaglašavanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji, usvojen usaglašeni tekst predmetnog sporazuma, i ovlašćen ministar odbrane za njegovo potpisivanje. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji, potpisan je u Beču, 13. septembra 2021. godine. Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji, čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom, opredeljuju se osnovni ciljevi i načela saradnje u oblasti odbrane između vlada Republike Srbije i Republike Austrije, odnosno njihovih nadležnih organa, a radi doprinosa razvoju celokupnih bilateralnih odnosa dve države. Prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog sporazuma, je uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio vojnu saradnju između ugovornih strana ili njihovih nadležnih organa, u oblasti odbrambene i bezbednosne politike, vojnoekonomske i vojnotehničke saradnje, vojnog obrazovanja i obuke, vojne medicine i veterine i u drugim oblastima vojne saradnje od zajedničkog interesa. Sporazum će se sprovoditi saradnjom između ugovornih strana ili njihovih nadležnih organa kroz zvanične posete, radne sastanke, razmenu iskustava i konsultacije, učešće u vojnom obrazovanju i obuci, učešće na vežbama, učešće na konferencijama, simpozijumima i seminarima, kao i na druge načine. Sporazum sadrži odredbe o zaštiti podataka, finansijskim pitanjima, medicinskoj pomoći, izmenama i dopunama. Predviđen xx x xxxxx rešavanja sporova, otkazivanja ovog sporazuma, kao i njegovog stupanja na snagu. Takođe, određeno je da danom stupanja na snagu ovog sporazuma, prestaje da važi Sporazum o vojnoj saradnji između Vlade Republike Austrije koju predstavlja savezni ministar odbrane i Saveta ministara Srbije i Crne Xxxx, potpisan u Beogradu, 28. xxxxx 2006. godine.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Razlozi za donošenje Predloga zakona o elektronskom fakturisanju (u daljem tekstu: Predlog zakona) jesu uspostavljanje vidljivosti u pogledu širokog kruga transakcija između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog i javnog sektora, kao i subjekata privatnog sektora u sistemu elektronskih faktura, kao i unapređenje pravne sigurnosti i konzistentnosti nacionalnog pravnog okvira. Uspostavljanje vidljivosti u pogledu transakcija između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog i javnog sektora, kao i subjekata privatnog sektora u sistemu elektronskih faktura xxxx postignuto faznim uvođenjem obaveznog, a u pojedinim slučajevima fakultativnog režima izdavanja elektronskih faktura, kao i uvođenjem obaveznog režima elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja. Kroz propisivanje obaveze elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura postaće vidljiva svaka obaveza obračunavanja poreza na dodatu vrednost, što omogućava kontrolu i uvid u one transakcije u pogledu kojih ne postoji obaveza elektronskog fakturisanja. Na xxx xxxxx, značajno će se doprineti umanjenju jaza kod poreza na dodatu vrednost i umanjenju rizika od poreske evazije, kao i povećanju uspešnosti naplate poreza. Ovim zakonom takođe se predviđa određivanje kruga subjekata ovlašćenih za pristup i korišćenje podataka koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura, kao i uslovi i način pod kojima datim podacima mogu da pristupaju određeni subjekti sa javnim ovlašćenjima. Predviđeno je unapređenje režima čuvanja elektronskih faktura, što će biti postignuto odredbama koje predviđaju njihovo čuvanje u predviđenom elektronskom formatu u sistemu elektronskih faktura, ili, u određenim slučajevima, kod informacionog posrednika. Na ovaj način prevashodno se ostvaruje ušteda u vremenu potrebnom za manipulisanje fakturama, budući da je uklonjena potreba za izdavanjem, zaprimanjem i čuvanjem faktura u papirnom obliku. Pored toga, odredbe o elektronskom arhiviranju dovešće do vremenskih ušteda, budući da takva pretraga, po pravilu, zahteva manje vremena od pretraživanja papirnih arhiva. Takođe, pravnoj sigurnosti će doprineti rešenje iz Predloga zakona kojim se predviđa da se verodostojnost porekla i integritet sadržine elektronske fakture obezbeđuju između ostalog i čuvanjem u formatu pogodnom za elektronsko čuvanje dokumenta. Unapređenje transparentnosti, pravne sigurnosti i konzistentnosti nacionalnog pravnog okvira koji reguliš...
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. 1. Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka Republika Srbija pokazuje spremnost da bilateralnu saradnju sa Republikom Makedonijom unapredi i u sektoru bezbednosti, uz međusobno definisan način razmene i zaštite tajnih podataka.
2. Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvara se pravni okvir za intenziviranje i unapređenje saradnje sa jednom od država iz regiona Jugoistočne Evrope. U Strategiji nacionalne bezbednosti Republika Srbija se opredelila da unapređuje saradnju i uspostavlja kvalitetnije i sadržajnije odnose sa državama u regionu Zapadnog Balkana i izrazila uverenje da je nacionalna bezbednost usko povezana sa bezbednošću regiona Jugoistočne Evrope i kontinenta u celini.
3. Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvaraju se uslovi zajedničkog delovanja protiv izazova, rizika i pretnji koji se odnose ne samo na Republiku Srbiju već predstavljaju globalne izazove, rizike i pretnje.
4. Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvaraju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Republike Makedonije u oblasti unutrašnjih poslova, pravde, spoljnih poslova, odbrane i službi bezbednosti, kao i saradnju sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čije poslovanje se odnosi na oblasti namenske industrije i proizvodnju i pružanje usluga za potrebe bezbednosnog sektora.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Ovim zakonom uređuju se prava i obaveze banke i fizičkog lica – korisnika finansijskih usluga s xxxxx xx zaključen ugovor o stambenom kreditu sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima – indeksiran u švajcarskim francima, u postupku konverzije ovog kredita u kredit indeksiran u evrima. Svesne problema u kome su se građani koji su zaključili ugovore o kreditu indeksirane u švajcarskim francima (i to u velikom broju slučajeva radi ispunjenja svojih osnovnih potreba za obezbeđivanjem stanovanja) našli usled kontinuiranog i nepovratnog jačanja kursa ove valute, Vlada i Narodna banka Srbije, su, u proteklom periodu, preduzimale određene mere kako bi se ovaj problem xxxxx. Xxxx xx, između ostalog, xxxxxx i Odluka o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti („Službeni glasnik RS”, br. 21/15 i 51/15). Ipak, ocenjeno je da je potrebno urediti ovo pitanje i zakonskim odredbama. Pri razmatranju mogućih rešenja uzeti su u obzir iskustva i praksa zemalja u okruženju. U pripremi rešenja koja se predlažu razmatrane su mogućnosti da se uočeni problemi reše i bez predlaganja ovog zakona, xxx xx ipak zaključeno da se jedino zakonskim odredbama može rešiti problem korisnika finansijskih usluga koji su zaključili ugovore o stambenom kreditu sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Zakon o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS”, br. 93/14 i 121/14), predvideo je da se ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku, koji overava javni beležnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje nejavne isprave (solemnizacija). Imajući u vidu dosadašnju primenu ovog zakona i potrebu da se promet nekretnina učini efikasnijim, a da se ne naruši xxxxxx pravne sigurnosti predloženo je da se da ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave Imajući u vidu da su istovremeno predložene izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu koje na drugačiji način uređuju postupak potvrđivanja isprave (solemnizaciju), neophodno je izvršiti i odgovarajuće izmene i dopune Xxxxxx o prometu nepokretnosti, radi usklađivanja ovih zakona. Rešenja iz Zakona izradili su i usaglasili stručni timovi Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Najznačajniji razlozi za donošenje ovog zakona su, pre svega, utvrđivanje novog roka za početak primene određenih obaveza iz Zakona o elektronskom fakturisanju („Službeni glasnik RS”, broj 44/21 ‒ u daljem tekstu: Zakon), kojim se uvodi sistem elektronskih faktura, kao i preciziranje pojedinih odredaba navedenog zakona. Predloženim izmenama i dopunama Zakona istovremeno je postalo neophodno uskladiti i rok u kome prestaju xx xxxx određene odredbe Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS”, br. 119/12, 68/15, 113/17, 91/19 i 44/21) i Zakona o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS”, broj 91/19). Treba naglasiti da predlagač sporovodi aktivnosti iz komunikacionog plana za uvođenje sistema elektronskih faktura, uključujući informisanje javnosti o sistemu, ali i organizaciju obuka za buduće korisnike sistema i privredne subjekte koji se bave informaciono-komunikacionim delatnostima. Planiraju se direktne konsultacije sa ministarstvima, prilikom kojih će biti neposredno predstavljene prednosti koje donosi sistem elektronskih faktura, kao i prava i obaveze ministarstava koje proizilaze iz odredbi zakona i podzakonskih akata, a istovremeno ostvaruje se i dvosmerna komunikacija sa korisnicima javnih sredstava koji će biti najveći izdavaoci i primaoci elektronskih faktura. S obzirom na okolnost da predlagač namerava da nastavi i intenzivira sprovođenje opisanih aktivnosti, naročito stavljajući akcenat na obuku budućih korisnika sistema iz redova subjekata javnog sektora, utvrđivanje novog roka za početak primene određenih obaveza, kao što se predlaže, imaće povoljan uticaj na zainteresovane subjekte da na najefikasniji način sprovedu proces zamene papirnog oblika fakture u digitalni. Takođe, prilikom priprema za sprovođenje Zakona, došlo se do, prema oceni predlagača, osnovanog predloga da se propiše uvođenje javne liste korisnika Sistema elektronskih faktura, što će javnom sektoru, kao i privrednim subjektima, olakšati korišćenje sistema i ubrzati poslovne procese. Listu korisnika sistema objavljivaće Ministarstvo finansija od početka primene prava i obaveza u skladu sa ovim zakonom na portalu posvećenom sistemu elektronskog fakturisanja (xxxxx://xxx.xxxxxxxx.xxx.xx/) i to na osnovu podataka koji postoje u sistemu, pa nije potrebno vršiti softverske izmene. Potom, predlagač je uvideo da je „mesto izdavanja”, predviđen kao uobičajeni el...