RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Primjeri odredbi

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Finansijski ugovor između Republike Srbije i Evropske investicione banke Klinički centri/B potpisan je 12. decembra 2008. godine i ratifikovan donošenjem Zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 42/09). Finansijskim ugovorom predviđena su sredstva u iznosu od 70 miliona evra za finansiranje Projekta Klinički centri/B. Projekat Klinički centri/B (u daljem tekstu: Projekat) podrazumeva modernizaciju, unapređenje i proširenje četiri klinička centra u Srbiji - Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Cilj Projekata Klinički centri/B je da se u značajnoj meri unapredi pružanje usluga zdravstvene zaštite većini stanovništva u Republici Srbiji. Projekat se sastoji od sledećih komponenti: Klinički centar Beograd - završetak zgrade od približno 96.000 m2 tipa „kula i podijum” u tri dela (JI podijum, SZ xxxxxxx x xxxx) i rehabilitaciju šest zgrada u„unutrašnjem krugu”. Ukupan broj kreveta u Kliničkom centru xxxx 2.525. Klinički centar Kragujevac - izgradnja nove zgrade od 8.000 m² i renoviranje jednog broja postojećih zgrada. Ukupan broj kreveta u Kliničkom centru xxxx 1.150. Klinički centar Niš - završetak delimično korišćene zgrade površine 12 000 m², izgradnja nove zgrade od 15.000 m² i renoviranje jednog broja postojećih zgrada. Ukupan broj kreveta u Kliničkom centru xxxx 1.225. Klinički centar Novi Sad - završetak zgrade od 30.764 m² na četiri sprata i renoviranje jednog broja postojećih zgrada. Ukupan broj kreveta xxxx 1.140. Termoenergetski Projekat Beograd - zamena postojećih kotlova na tečna goriva u Beogradu sa kombinovanom elektranom na gas za grejanje i struju da bi se generisala struja i toplota niskog stepena u beogradskom Kliničkom centru i pripadajućim zgradama. Projekat upravljanja otpadom - nacionalni plan da se proces upravljanja otpadom u bolnicama uskladi sa direktivama EU uključujući i incineratore u krugu četiri klinička centra plus jedan broj mobilnih incineratora koji bi služili drugim bolnicama u Srbiji. Projekat Transfuzije krvi - projektovanje, izgradnja i puštanje u rad centara za davanje krvi u svakom od četiri klinička centra. Nabavka opreme za četiri klinička centra - jedan broj medicinskih aparata neophodan za postojeće kliničke centre, koji će biti preneti u nove centre po završetku. Projekta tehničke pomoći - jedan broj projekata koje finansira EAR koji pružaju podršku opštem unapređenju pružanja ...

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Razlozi za donošenje ovog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke Srbija AD Novi Sad (u daljem tekstu: Zajmodavac), po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad (u daljem tekstu: Zajmoprimac) sadržani su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, odnosno u potpisanom ugovoru između Zajmodavaca i Zajmoprimca u iznosu do 28.000.000 evra (slovima: dvadesetosammiliona evra), za izgradnju razvodnog gasovoda Leskovac–Vranje. Naime, članom 16. stav 4. Zakona o javnom dugu propisano je da se garancija Republike Srbije daje u formi zakona. U potpisanom ugovoru, povlačenje sredstava kredita u iznosu do 28.000.000 evra (slovima: dvadesetosammiliona evra), u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na xxx isplate tranše Zajmoprimca, uslovljeno je davanjem garancije Republike Srbije (u daljem tekstu: Garant), odnosno stupanjem na snagu zakona o davanju garancije Republike Srbije. Garant neopozivo, bezuslovno i na prvi poziv garantuje, kao primarni dužnik uredno i blagovremeno plaćanje svakog i svih iznosa dospelih za plaćanje po osnovu ugovora o kreditu, kao i blagovremeno izvršavanje svih ostalih obaveza Zajmoprimca, a u skladu sa ugovorima o kreditu. Ukoliko Garant oformi novo pravno lice koje bi nastavilo operativno poslovanje Zajmoprimca, Xxxxxx xx u obavezi da preduzme sve radnje sa ciljem da omogući, između ostalog, da novo pravno lice pristupi dugu i preuzme obaveze otplate odobrenih kredita. Sredstva kredita xxxx upotrebljena za izgradnju razvodnog gasovoda Leskovac–Vranje. Izdavanje garancije Zajmodavcu xx xxxxxx Garanta u iznosu do 28.000.000 evra, predviđeno je članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 149/20 i 40/21). Oblast Republike Srbije koja nije do kraja pokrivena transportnim sistemom prirodnog xxxx xx Pčinjski okrug. Radi se o nerazvijenoj xxxx xx potrebama velikih ulaganja u privredne aktivnosti, prevashodno stranih investitora, za šta nedostaje prirodni gas kao energent. Izgradnju ovog gasovoda otpočelo je preduzeće „Jugorosgas” ad izgradnjom dela gasovoda od GRČ Leskovac do tehnološke slavine kod GMRS Vlasotince. Takođe su izradili i plansku dokumentaciju za celu trasu gasovoda i dobili građevinsku dozvolu do blok stanice Velika Kopašnica (dužina oko 7,2 km). Završetkom izgradnje razvodnog gasovoda Leskovac–Vranje sa pripadajućim glavnim merno regulacionim stanicama stvoriće se uslovi za izgradnju distributivnih gasovoda u svim naseljima i poveziva...

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Oblast predmeta od dragocenih metala do xxxx xx xxxx uređena Zakonom o kontroli predmeta od dragocenih metala („Službeni glasnik RS”, br. 36/11 i 15/16) i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona. Jedan od razloga za donošenje novog Zakona o predmetima od dragocenih metala (u daljem tekstu: Predlog zakona) sadržan je u potrebi usklađivanja važećeg zakona sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, br. 36/15, 44/18 – xx. xxxxx i 95/18). S xxx u vezi, u delu Predloga zakona kojim se uređuje vršenje nadzora nad predmetima od dragocenih metala koji obuhvata i nadzor nad održavanjem propisanih uslova kod proizvođača, uvoznika i zastupnika predmeta od dragocenih metala, predviđeno je da taj nadzor vrši Direkcija za mere i dragocene metale (u daljem tekstu: Direkcija), i to u skladu sa propisima kojima se uređuje tržišni i inspekcijski nadzor. U pogledu uslova koje xxxx da ispunjava inspektor, kao i u pogledu posedovanja službene legitimacije inspektora, Predlogom zakona se vrši upućivanje na zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor i s xxx u vezi se stavlja van snage Pravilnik o obrascu i sadržini službene legitimacije lica ovlašćenog za vršenje nadzora nad predmetima od dragocenih metala („Službeni glasnik RS”, broj 35/13). Takođe, Predlogom zakona se vrši dalje usklađivanje sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 18/16 i 98/18 – autentično tumačenje). Donošenjem ovog zakona izvršava se obaveza utvrđena tačkom 48.1.1 Akcionog plana za sprovođenje preporuka iz Procene rizika za pranje novca i Procene rizika za finansiranje terorizma, koji je sastavni deo Zaključka Vlade („Službeni glasnik RS”, broj 55/18, od 16. jula 2018. godine – u daljem tekstu: AP), koja se odnosi na neophodnost preciziranja i razgraničenja nadležnosti u delu nadzora kontrole proizvodnje, prometa, otkupa i vođenja evidencije predmeta od dragocenih metala. U cilju izvršenja navedene obaveze, odnosno preciziranja nadležnosti u delu nadzora kontrole otkupa predmeta od dragocenih metala, Predlogom zakona su dorađene odredbe koje se odnose na otkup upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala, uveden je novi pojam: „otkupljivač” predmeta od dragocenih metala. Vođenje registra otkupljivača Predlogom zakona je predviđeno kao novi posao Direkcije, a nadzor nad otkupom predmeta vrše tržišni inspektori. Naime, važećim zakonom je propisano da otkup upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala mogu da vrše samo privredni subjekti koj...

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Shodno odredbama Ustava Zeničko-dobojskog kantona Xxxxxx xx nadležan za stvaranje i primjenu politike kantonalnog turizma i razvoj turističkih resursa. Turistički resursi se dijele na: - prirodni turistički resursi, - kulturno – historijska baština, - klimatski uslovi, - infrastruktura i - turističke usluge i sadržaji. Turističke usluge i sadržaje kao turističke resurse, pored ostalog, čine usluge smještaja i prehrane. Pod turističkom ponudom (opća i posebna turistička ponuda) podrazumjeva se ponuda turističkih resursa, turističkih proizvoda i turističkih usluga na turističkom tržištu. Pod općom turističkom ponudom podrazumjeva se ponuda koja općenito govori, između ostalog, o turističkim smještajnim i drugim ugostiteljskim kapacitetima, te njihovoj specifičnoj ponudi. Na području Zeničko-dobojskog kantona do xxxx nije postojao zakon koji na nivou kantona reguliše oblast ugostiteljske djelatnosti. Na nivou Federacije Bosne i Hercegovine oblast ugostiteljske djelatnosti uređena je Zakonom o ugostiteljskoj djelatnosti („Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine“ broj 32/09). S obzirom da se radi o podjeljenoj ustavnoj nadležnosti između Federacije i kantona, Zakon o ugostiteljskoj djelatnosti FBiH uopće nije tretirao ovlaštenja kantona, a što ukazuje na potrebu da se i na nivou kantona, konkretno Zeničko-dobojskog kantona, pitanje obavljanja ugostiteljske djelatnosti reguliše kantonalnim zakonom. Pored navedenog, Zakonom o ugostiteljskoj djelatnosti FBiH i podzakonskim propisima donesenim na osnovu ovog Zakona uopće nije propisana nadležnost za provođenje postupka utvrđivanja minimalnih tehničkih uslova i kategorizacije smještajnih objekata koji se označavaju sa dvije i tri zvjezdice, kao ni ugostiteljskih objekata koji se obilježavaju sa srebrnom i brončanom kuharskom kapom. Nacrt Zakona o ugostitljeskoj djelatnosti uređuje pitanja koja nisu uopće uređena Zakonom o ugostiteljskoj djelatnosti FBiH, jasnije uređuje pitanja koja su primjenom Federalnog zakona u praksi dovela do otežane primjene i razumjevanja Zakona i usklađen je sa Zakonom o ugostiteljskoj djelatnosti FBiH i Zakonom o prekršajima u Federaciji BiH („Službene novine Federacije BiH“, broj: 63/14). U skladu sa odredbama člana 31. stav (1) xxxxx a), b) i c) Poslovnika o radu Vlade Zeničko- dobojskog kantona („Službene novine Zeničko-dobojskog kantona“, broj: 5/11), Nacrt Zakona o ugostiteljskoj djelatnosti dostavljen je na mišljenje Sekretarijatu za zakonodavstvo, Ministarstvu za pravosuđe i ...

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Uvođenjem zakonskog okvira za rad preko agencije za privremeno zapošljavanje vrši se usaglašavanje radnog zakonodavstva Republike Srbije sa međunarodnim standardima MOR i EU. Narodna skupština je 20. februara 2013. xxxxxx xxxxxx Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje („Službeni glasnik RS” – Međunarodni ugovori, broj 2/13), xxxx xx načinjen xxx xxxxx korak u harmonizaciji zakonodavstva Republike Srbije sa međunarodnim standardima. Ovim zakonom vrši se usklađivanje kako sa navedenom konvencijom i Preporukom 188 tako i sa Direktivom 2008/104 o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje i drugim direktivama koje sadrže odredbe koje se odnose na agencijske radnike (ustupljene zaposlene) – kao što su direktive 91/383, 96/71 i 533/91. Iz tog razloga je donošenje ovog zakona utvrđeno kao prioritet u Akcionom planu za sprovođenje Programa vlade 2017–19 i u NPAA. Iako sadašnjim propisima kojima se uređuje oblast rada nije regulisano pitanje navedenih agencija, one u praksi ipak postoje. Zakon o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) poznaje samo ugovorni odnos između zaposlenog i poslodavca, tako da ne uređuje rad zaposlenog preko agencija za privremeno zapošljavanje. Jasnim definisanjem agencija za privremeno zapošljavanje i preciziranjem uslova za njihov rad, pravima i obavezama lica koji sa agencijom za privremeno zapošljavanje zaključuju ugovor o xxxx xxxx ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku, i druga međusobna prava i obaveze zaposlenih, agencije i poslodavca korisnika, urediće se ova oblast i maksimalno zaštititi tzv. agencijski zaposleni. Naime, agencijskim zaposlenima obezbediće se jednaka zarada i drugi osnovni uslovi rada (radno vreme, odsustva, odmori), bezbednost i zdravlje na radu i drugi uslovi xxxx xxxx se primenjuju na zaposlene koje neposredno zapošljava poslodavac korisnik (po čijem nalogu i uputstvima agencijski zaposleni rade).

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. 1. Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka Republika Srbija pokazuje spremnost da bilateralnu saradnju sa Republikom Poljskom unapredi i u sektoru bezbednosti, uz međusobno definisan način razmene i zaštite tajnih podataka. 2. Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvara se pravni okvir za intenziviranje i unapređenje saradnje sa jednom od država članicama Evropske unije i NATO. U Strategiji nacionalne bezbednosti Republika Srbija je definisala osnovna opredeljenja politike nacionalne bezbednosti među xxxxxx xx i unapređenje odnosa sa članicama Evropske unije i NATO. 3. Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvaraju se uslovi zajedničkog delovanja protiv izazova, rizika i pretnji koji se odnose ne samo na Republiku Srbiju već predstavljaju globalne izazove, rizike i pretnje. 4. Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvaraju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Republike Poljske u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službi bezbednosti kao i saradnju sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čije poslovanje se odnosi na oblasti namenske industrije i proizvodnju i pružanje usluga za potrebe bezbednosnog sektora.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, Republika Srbija je dobila status države pridružene Evropskoj uniji. U januaru 2014. godine formalno su započeti pregovori o članstvu u Evropskoj uniji i Republika Srbija ima status kandidata za članstvo u EU. Poglavlje u okviru kog se pregovaraju pitanja iz oblasti informacionog društva je 10 - Informaciono društvo i mediji (Klaster 3 po revidiranoj metodologiji o pristupanju). Pored učešća u pregovorima o pristupanju, Republika Srbija je do xxxx zaključila brojne međunarodne ugovore sa Evropskom unijom i njenim državama članicama. Republika Srbija je na osnovu Zakona o ratifikaciji Okvirnog sporazuma između Evropske zajednice i Srbije i Crne Xxxx o opštim principima učešća Srbije i Crne Xxxx u programima Zajednice, sa aneksom „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori”, broj 6/2005) pozvana da učestvuje u programima Evropske unije, kao što su ERAZMUS+, Kreativna Evropa, Horizont i dr. i tokom više od decenije pravna i fizička lica ostvaruju bespovratna sredstva za realizaciju svojih aktivnosti iz ovih fondova. U xxx smislu, priključivanje novom Programu EU pod nazivom Digitalna Evropa predstavlja proširenje ove dugogodišnje saradnje koja bi doprinela razvoju digitalizacije u Srbiji putem dodatnih izvora finansiranja, a i realizaciji aktivnosti u okviru pristupnih pregovora, posebno u Poglavlju 10 - Informaciono društvo i mediji. Imajući u vidu Okvirni sporazum između Evropske zajednice i Republike Srbije o opštim principima učešća Republike Srbije u programima Zajednice (Zakon o ratifikaciji Okvirnog sporazuma između Evropske zajednice i Srbije i Crne Xxxx o opštim principima učešća Srbije i Crne Xxxx u programima Zajednice, sa aneksom, „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori”, broj 6/2005), koji omogućava Evropskoj komisiji i nadležnim organima Republike Srbije da utvrde posebne odredbe i uslove, uključujući i finansijski doprinos, u pogledu učešća u programima EU, kao i da je program Evropske unije Digitalna Evropa uspostavljen Uredbom (EU) 2021/694 Evropskog parlamenta i Saveta, postupajući u skladu sa odredbama Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, a povodom inicijative druge Strane, usaglašen je tekst Međunarodnog sporazuma između Evropske unije i Republike Srbije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Program Digitalna Evropa za period 2021-2027 (u daljem tekstu: Sporazum). Najvažniji aspekt Sporazuma jeste udruživanje snaga...

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Razlozi za donošenje Predloga zakona o elektronskom fakturisanju (u daljem tekstu: Predlog zakona) jesu uspostavljanje vidljivosti u pogledu širokog kruga transakcija između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog i javnog sektora, kao i subjekata privatnog sektora u sistemu elektronskih faktura, kao i unapređenje pravne sigurnosti i konzistentnosti nacionalnog pravnog okvira. Uspostavljanje vidljivosti u pogledu transakcija između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog i javnog sektora, kao i subjekata privatnog sektora u sistemu elektronskih faktura xxxx postignuto faznim uvođenjem obaveznog, a u pojedinim slučajevima fakultativnog režima izdavanja elektronskih faktura, kao i uvođenjem obaveznog režima elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja. Kroz propisivanje obaveze elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura postaće vidljiva svaka obaveza obračunavanja poreza na dodatu vrednost, što omogućava kontrolu i uvid u one transakcije u pogledu kojih ne postoji obaveza elektronskog fakturisanja. Na xxx xxxxx, značajno će se doprineti umanjenju jaza kod poreza na dodatu vrednost i umanjenju rizika od poreske evazije, kao i povećanju uspešnosti naplate poreza. Ovim zakonom takođe se predviđa određivanje kruga subjekata ovlašćenih za pristup i korišćenje podataka koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura, kao i uslovi i način pod kojima datim podacima mogu da pristupaju određeni subjekti sa javnim ovlašćenjima. Predviđeno je unapređenje režima čuvanja elektronskih faktura, što će biti postignuto odredbama koje predviđaju njihovo čuvanje u predviđenom elektronskom formatu u sistemu elektronskih faktura, ili, u određenim slučajevima, kod informacionog posrednika. Na ovaj način prevashodno se ostvaruje ušteda u vremenu potrebnom za manipulisanje fakturama, budući da je uklonjena potreba za izdavanjem, zaprimanjem i čuvanjem faktura u papirnom obliku. Pored toga, odredbe o elektronskom arhiviranju dovešće do vremenskih ušteda, budući da takva pretraga, po pravilu, zahteva manje vremena od pretraživanja papirnih arhiva. Takođe, pravnoj sigurnosti će doprineti rešenje iz Predloga zakona kojim se predviđa da se verodostojnost porekla i integritet sadržine elektronske fakture obezbeđuju između ostalog i čuvanjem u formatu pogodnom za elektronsko čuvanje dokumenta. Unapređenje transparentnosti, pravne sigurnosti i konzistentnosti nacionalnog pravnog okvira koji reguliš...

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Ovim zakonom uređuju se prava i obaveze banke i fizičkog lica – korisnika finansijskih usluga s xxxxx xx zaključen ugovor o stambenom kreditu sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima – indeksiran u švajcarskim francima, u postupku konverzije ovog kredita u kredit indeksiran u evrima. Svesne problema u kome su se građani koji su zaključili ugovore o kreditu indeksirane u švajcarskim francima (i to u velikom broju slučajeva radi ispunjenja svojih osnovnih potreba za obezbeđivanjem stanovanja) našli usled kontinuiranog i nepovratnog jačanja kursa ove valute, Vlada i Narodna banka Srbije, su, u proteklom periodu, preduzimale određene mere kako bi se ovaj problem xxxxx. Xxxx xx, između ostalog, xxxxxx i Odluka o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti („Službeni glasnik RS”, br. 21/15 i 51/15). Ipak, ocenjeno je da je potrebno urediti ovo pitanje i zakonskim odredbama. Pri razmatranju mogućih rešenja uzeti su u obzir iskustva i praksa zemalja u okruženju. U pripremi rešenja koja se predlažu razmatrane su mogućnosti da se uočeni problemi reše i bez predlaganja ovog zakona, xxx xx ipak zaključeno da se jedino zakonskim odredbama može rešiti problem korisnika finansijskih usluga koji su zaključili ugovore o stambenom kreditu sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Zakon o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS”, br. 93/14 i 121/14), predvideo je da se ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku, koji overava javni beležnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje nejavne isprave (solemnizacija). Imajući u vidu dosadašnju primenu ovog zakona i potrebu da se promet nekretnina učini efikasnijim, a da se ne naruši xxxxxx pravne sigurnosti predloženo je da se da ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave Imajući u vidu da su istovremeno predložene izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu koje na drugačiji način uređuju postupak potvrđivanja isprave (solemnizaciju), neophodno je izvršiti i odgovarajuće izmene i dopune Xxxxxx o prometu nepokretnosti, radi usklađivanja ovih zakona. Rešenja iz Zakona izradili su i usaglasili stručni timovi Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije.