RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Finansijski ugovor između Republike Srbije i Evropske investicione banke Klinički centri/B potpisan je 12. decembra 2008. godine i ratifikovan donošenjem Zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 42/09). Finansijskim ugovorom predviđena su sredstva u iznosu od 70 miliona evra za finansiranje Projekta Klinički centri/B. Projekat Klinički centri/B (u daljem tekstu: Projekat) podrazumeva modernizaciju, unapređenje i proširenje četiri klinička centra u Srbiji - Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Cilj Projekata Klinički centri/B je da se u značajnoj meri unapredi pružanje usluga zdravstvene zaštite većini stanovništva u Republici Srbiji. Projekat se sastoji od sledećih komponenti: Klinički centar Beograd - završetak zgrade od približno 96.000 m2 tipa „kula i podijum” u tri dela (JI podijum, SZ xxxxxxx x xxxx) i rehabilitaciju šest zgrada u„unutrašnjem krugu”. Ukupan broj kreveta u Kliničkom centru xxxx 2.525. Klinički centar Kragujevac - izgradnja nove zgrade od 8.000 m² i renoviranje jednog broja postojećih zgrada. Ukupan broj kreveta u Kliničkom centru xxxx 1.150. Klinički centar Niš - završetak delimično korišćene zgrade površine 12 000 m², izgradnja nove zgrade od 15.000 m² i renoviranje jednog broja postojećih zgrada. Ukupan broj kreveta u Kliničkom centru xxxx 1.225. Klinički centar Novi Sad - završetak zgrade od 30.764 m² na četiri sprata i renoviranje jednog broja postojećih zgrada. Ukupan broj kreveta xxxx 1.140. Termoenergetski Projekat Beograd - zamena postojećih kotlova na tečna goriva u Beogradu sa kombinovanom elektranom na gas za grejanje i struju da bi se generisala struja i toplota niskog stepena u beogradskom Kliničkom centru i pripadajućim zgradama. Projekat upravljanja otpadom - nacionalni plan da se proces upravljanja otpadom u bolnicama uskladi sa direktivama EU uključujući i incineratore u krugu četiri klinička centra plus jedan broj mobilnih incineratora koji bi služili drugim bolnicama u Srbiji. Projekat Transfuzije krvi - projektovanje, izgradnja i puštanje u rad centara za davanje krvi u svakom od četiri klinička centra. Nabavka opreme za četiri klinička centra - jedan broj medicinskih aparata neophodan za postojeće kliničke centre, koji će biti preneti u nove centre po završetku. Projekta tehničke pomoći - jedan broj projekata koje finansira EAR koji pružaju podršku opštem unapređenju pružanja ...
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Uvođenjem zakonskog okvira za rad preko agencije za privremeno zapošljavanje vrši se usaglašavanje radnog zakonodavstva Republike Srbije sa međunarodnim standardima MOR i EU. Narodna skupština je 20. februara 2013. xxxxxx xxxxxx Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje („Službeni glasnik RS” – Međunarodni ugovori, broj 2/13), xxxx xx načinjen xxx xxxxx korak u harmonizaciji zakonodavstva Republike Srbije sa međunarodnim standardima. Ovim zakonom vrši se usklađivanje kako sa navedenom konvencijom i Preporukom 188 tako i sa Direktivom 2008/104 o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje i drugim direktivama koje sadrže odredbe koje se odnose na agencijske radnike (ustupljene zaposlene) – kao što su direktive 91/383, 96/71 i 533/91. Iz tog razloga je donošenje ovog zakona utvrđeno kao prioritet u Akcionom planu za sprovođenje Programa vlade 2017–19 i u NPAA. Iako sadašnjim propisima kojima se uređuje oblast rada nije regulisano pitanje navedenih agencija, one u praksi ipak postoje. Zakon o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) poznaje samo ugovorni odnos između zaposlenog i poslodavca, tako da ne uređuje rad zaposlenog preko agencija za privremeno zapošljavanje. Jasnim definisanjem agencija za privremeno zapošljavanje i preciziranjem uslova za njihov rad, pravima i obavezama lica koji sa agencijom za privremeno zapošljavanje zaključuju ugovor o xxxx xxxx ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku, i druga međusobna prava i obaveze zaposlenih, agencije i poslodavca korisnika, urediće se ova oblast i maksimalno zaštititi tzv. agencijski zaposleni. Naime, agencijskim zaposlenima obezbediće se jednaka zarada i drugi osnovni uslovi rada (radno vreme, odsustva, odmori), bezbednost i zdravlje na radu i drugi uslovi xxxx xxxx se primenjuju na zaposlene koje neposredno zapošljava poslodavac korisnik (po čijem nalogu i uputstvima agencijski zaposleni rade).
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Razlozi za donošenje ovog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa a.d. Beograd i Raiffeisen banka a.d. Beograd (u daljem tekstu: Zajmodavac) po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad (u daljem tekstu: Zajmoprimac) sadržani su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, odnosno u potpisanim ugovorima između Zajmodavaca i Zajmoprimca u iznosu do 20.000.000 evra (slovima: dvadeset miliona evra), za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Xxxxx – Novi Pazar – Tutin (III faza). Naime, članom 16. stav 4. Zakona o javnom dugu propisano je da se garancija Republike Srbije daje u formi zakona. U potpisanim ugovorima, povlačenje sredstava kredita u iznosu do 20.000.000 evra (slovima: dvadeset miliona evra), u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na xxx isplate tranše Zajmoprimca, uslovljeno je davanjem garancije Republike Srbije (u daljem tekstu: Garant), odnosno stupanjem na snagu zakona o davanju garancije Republike Srbije. Garant neopozivo, bezuslovno i na prvi poziv garantuje, kao primarni dužnik uredno i blagovremeno plaćanje svakog i svih iznosa dospelih za plaćanje po osnovu ugovora o kreditu, kao i blagovremeno izvršavanje svih ostalih obaveza Zajmoprimca, a u skladu sa ugovorima o kreditu. Ukoliko Garant oformi novo pravno lice koje bi nastavilo operativno poslovanje Zajmoprimca, Xxxxxx xx u obavezi da preduzme sve radnje sa ciljem da omogući, između ostalog, da novo pravno lice pristupi dugu i preuzme obaveze otplate odobrenih kredita. Sredstva kredita xxxx upotrebljena za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Xxxxx – Novi Pazar – Tutin (III faza). Izdavanje garancije Zajmodavcu xx xxxxxx Garanta u iznosu do 20.000.000 evra, predviđeno je članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 95/18). Zajmoprimac je sproveo postupak za nabavku finansijskih usluga. Ponude Banca Intesa a.d. Beograd i Raiffeisen banka a.d. Beograd izabrane su u pomenutom postupku kao najpovoljnije. Ugovorima o kreditu predviđeno je da se krediti odobravaju pod sledećim uslovima: − iznos kredita, u dinarskoj protivvrednosti sa deviznom klauzulom; − period trajanja kredita je pet xxxxxx, uključujući period počeka od dve godine; − povlačenje sredstava kredita u jednoj ili više tranši; − otplata kredita tromesečna; − kamatna xxxxx iznosi od 1,39% do 1,45% na godišnjem nivou.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Donošenjem Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011 i 139/2014) prvi put je celovito pružena zaštita korisnicima finansijskih usluga i sveobuhvatno su uređena prava korisnika finansijskih usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga i trgovci, kao i uslovi i način ostvarivanja i zaštite tih prava. Korisnicima usluga osiguranja i dobrovoljnih penzijskih fondova zaštita sličnog nivoa pružena xx xxxx Zakon o osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 139/2014) i Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima („Službeni glasnik RS“, br. 85/2005 i 31/2011). Primenom navedenih zakona, u Republici Srbiji dostignut je visok standard zaštite korisnika finansijskih usluga. Međutim, opšti tehnološki razvoj i sve veći značaj elektronskog poslovanja u savremenom životu doprineli su i razvijanju novih načina za ponudu i oglašavanje finansijskih usluga, zbog čega se ukazala potreba za dodatnim uređivanjem pružanja finansijskih usluga, pre svega njihovog pružanja na daljinu. Kao jedan od prioriteta Vlade RS postavljeno je i unapređenje korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija u svim oblastima, a na prvom mestu u privredi i državnoj upravi (digitalizacija), čemu naročito doprinosi usvajanje Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Službeni glasnik RS“, br. 94/2017) i Zakona o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 27/2018), a donošenje Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu (u daljem tekstu: Zakon) dalje bi doprinelo korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija u oblasti finansijskih usluga. Osnovni ciljevi donošenja Zakona jesu unapređenje prava korisnika finansijskih usluga i dodatna zaštita tih korisnika, te preciziranje određenih praktičnih pitanja kod ugovaranja na daljinu, kao i usklađivanje domaćeg zakonodavstva s pravom Evropske unije. Zakonom se, pre svega, sveobuhvatno i konkretno uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, a istovremeno se obezbeđuje i viši nivo zaštite prava i interesa tih korisnika. Postojeći pravni okvir u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga u Republici Srbiji dopunjuje se uvođenjem detaljnih odredaba koje za cilj imaju uspostavljanje jedinstvenih principa i načela za sve finansijske usluge koje se mogu pružati na daljinu. Za različite finansijske usluge, koje su trenutno uređene kroz više posebnih zakona, kao...
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Važeći Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju („Službeni list SRJˮ, broj 26/95) xxxxx xx 1995. godine na saveznom nivou, a u skladu sa Ustavnom poveljom i Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje primenjuje se od 2003. godine kao republički zakon. Ovim zakonom uređeni su ugovorni i drugi obligacioni odnosi u oblasti prevoza putnika i robe u železničkom saobraćaju. Period od stupanja na snagu važećeg Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju do danas, obeležen je suštinskom reformom propisa iz oblasti železničkog saobraćaja u Evropi, koja ima za rezultat nove institucionalne okvire u železničkom sektoru praćene novim konceptom uređenja železnice koji podrazumeva nove subjekte, drugačije odnose i novu terminologiju u oblasti zaključenja i izvršenja ugovora o prevozu putnika i robe u železničkom saobraćaju. U ovim promenama stvarane su nove institucije, napušten je tradicionalni koncept uređenja železnice, a i promenjen xx xxxxxxx i pogled na prava korisnika u putničkom i robnom saobraćaju. Razlozi za izmenu Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju proizilaze i iz činjenice da xx xxxxxx dva nova sistemska železnička zakona, Zakon o železnici („Službeni glasnik RS”, broj 45/13) i Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice („Službeni glasnik RS”, broj 104/13), koji su usklađeni sa prva tri paketa direktiva EU i propisima EU iz oblasti bezbednosti, čime tržište Republike Srbije treba da postane liberalizovano i interoperabilno a pre svega konkurentno što iziskuje bolji kvalitet usluge, šira prava korisnika i nove ugovorne odnose na bazi volje strana i interesa. Ugovori o prevozu, kao instrumenti uređenja i prodaje usluge u železničkom saobraćaju, a nadasve osnova za ostvarivanje raznih prava, u svom zaključenju, a posebno u izvršenju, su izuzetno specifični, počev od strana u njemu, aktera u izvršenju, trajanju, specifičnih prava i osnova za rokove, brojnih pravnih instrumenata kao na primer prava raspolaganja robom u toku izvršenja ugovora i slično. Za neophodne izmene odredaba pravne materije koju uređuje Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju suštinski obavezujuće smernice daje Konvencija COTIF u svom sadržaju na osnovu Protokola o izmenama iz 1999. godine, kojim su jedinstvena pravila za međunarodni ugovor o prevozu putnika i robe već usklađena sa zahtevima iz Direktive Saveta 2012/34 kao osnovne i razvojne direktive EU. Važeći Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ne uvažava mogućnost ...
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Zakon o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS”, br. 93/14 i 121/14), predvideo je da se ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku, koji overava javni beležnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje nejavne isprave (solemnizacija). Imajući u vidu dosadašnju primenu ovog zakona i potrebu da se promet nekretnina učini efikasnijim, a da se ne naruši xxxxxx pravne sigurnosti predloženo je da se da ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave Imajući u vidu da su istovremeno predložene izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu koje na drugačiji način uređuju postupak potvrđivanja isprave (solemnizaciju), neophodno je izvršiti i odgovarajuće izmene i dopune Xxxxxx o prometu nepokretnosti, radi usklađivanja ovih zakona. Rešenja iz Zakona izradili su i usaglasili stručni timovi Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Ovim zakonom uređuju se prava i obaveze banke i fizičkog lica – korisnika finansijskih usluga s xxxxx xx zaključen ugovor o stambenom kreditu sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima – indeksiran u švajcarskim francima, u postupku konverzije ovog kredita u kredit indeksiran u evrima. Svesne problema u kome su se građani koji su zaključili ugovore o kreditu indeksirane u švajcarskim francima (i to u velikom broju slučajeva radi ispunjenja svojih osnovnih potreba za obezbeđivanjem stanovanja) našli usled kontinuiranog i nepovratnog jačanja kursa ove valute, Vlada i Narodna banka Srbije, su, u proteklom periodu, preduzimale određene mere kako bi se ovaj problem xxxxx. Xxxx xx, između ostalog, xxxxxx i Odluka o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti („Službeni glasnik RS”, br. 21/15 i 51/15). Ipak, ocenjeno je da je potrebno urediti ovo pitanje i zakonskim odredbama. Pri razmatranju mogućih rešenja uzeti su u obzir iskustva i praksa zemalja u okruženju. U pripremi rešenja koja se predlažu razmatrane su mogućnosti da se uočeni problemi reše i bez predlaganja ovog zakona, xxx xx ipak zaključeno da se jedino zakonskim odredbama može rešiti problem korisnika finansijskih usluga koji su zaključili ugovore o stambenom kreditu sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Sporazum između Republike Srbije i Crne Xxxx o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama potpisali su ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije i ministar vanjskih poslova i evropskih integracija Crne Xxxx, u Podgorici, 19. aprila 2013. godine. Potvrđivanje Sporazuma između Republike Srbije i Crne Xxxx o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama predstavlja realizaciju dogovora o nastavku bilateralne saradnje i doprineće daljem unapređenju bilateralnih odnosa i regionalne saradnje u približavanju zemalja regiona evropskim standardima u pružanju konzularne zaštite. Ministarstvo spoljnih poslova pridaje značaj ovom Sporazumu sa aspekta zaštite državljana Republike Srbije u inostranstvu. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno izdvajanje sredstava iz budžeta Republike Srbije.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Razlozi za donošenje Predloga zakona o elektronskom fakturisanju (u daljem tekstu: Predlog zakona) jesu uspostavljanje vidljivosti u pogledu širokog kruga transakcija između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog i javnog sektora, kao i subjekata privatnog sektora u sistemu elektronskih faktura, kao i unapređenje pravne sigurnosti i konzistentnosti nacionalnog pravnog okvira. Uspostavljanje vidljivosti u pogledu transakcija između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog i javnog sektora, kao i subjekata privatnog sektora u sistemu elektronskih faktura xxxx postignuto faznim uvođenjem obaveznog, a u pojedinim slučajevima fakultativnog režima izdavanja elektronskih faktura, kao i uvođenjem obaveznog režima elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja. Kroz propisivanje obaveze elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura postaće vidljiva svaka obaveza obračunavanja poreza na dodatu vrednost, što omogućava kontrolu i uvid u one transakcije u pogledu kojih ne postoji obaveza elektronskog fakturisanja. Na xxx xxxxx, značajno će se doprineti umanjenju jaza kod poreza na dodatu vrednost i umanjenju rizika od poreske evazije, kao i povećanju uspešnosti naplate poreza. Ovim zakonom takođe se predviđa određivanje kruga subjekata ovlašćenih za pristup i korišćenje podataka koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura, kao i uslovi i način pod kojima datim podacima mogu da pristupaju određeni subjekti sa javnim ovlašćenjima. Predviđeno je unapređenje režima čuvanja elektronskih faktura, što će biti postignuto odredbama koje predviđaju njihovo čuvanje u predviđenom elektronskom formatu u sistemu elektronskih faktura, ili, u određenim slučajevima, kod informacionog posrednika. Na ovaj način prevashodno se ostvaruje ušteda u vremenu potrebnom za manipulisanje fakturama, budući da je uklonjena potreba za izdavanjem, zaprimanjem i čuvanjem faktura u papirnom obliku. Pored toga, odredbe o elektronskom arhiviranju dovešće do vremenskih ušteda, budući da takva pretraga, po pravilu, zahteva manje vremena od pretraživanja papirnih arhiva. Takođe, pravnoj sigurnosti će doprineti rešenje iz Predloga zakona kojim se predviđa da se verodostojnost porekla i integritet sadržine elektronske fakture obezbeđuju između ostalog i čuvanjem u formatu pogodnom za elektronsko čuvanje dokumenta. Unapređenje transparentnosti, pravne sigurnosti i konzistentnosti nacionalnog pravnog okvira koji reguliš...
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Materija držanja i nošenja oružja u Republici Srbiji uređena je Zakonom o oružju i municiji iz 1992. godine. Ovaj zakon nije usklađen sa propisima i načelima prihvaćenim u zemljama Evropske unije. Osim toga, društvene prilike su se značajno promenile u proteklih 20 xxxxxx, tako da on više ne odražava stvarne potrebe u kontroli civilnog posedovanja oružja. Problem oružja u Republici Srbiji pojavio se tokom devedesetih xxxxxx xxx posledica tadašnjeg ratnog okruženja koje je oružje učinilo xxxx dostupnim, a atmosfera opšte nesigurnosti uticala je da ga veliki broj građana nabavi radi lične zaštite. Istovremeno sa porastom broja oružja u legalnom posedu, xxxxx xx i količina ilegalno posedovanog oružja, koja se procenjuje između 200.000 i 900.000 komada. Ove činjenice predstavljaju smetnju za stvaranje bezbednog okruženja, pospešuju kriminal i negativno utiču na opšti društveni razvoj. U poslednjih pet xxxxxx zabeleženo xx xxxx tragičnih incidenata u xxxxxx xx korišćeno oružje, od kojih posebno treba istaći višestruko ubistvo u mestu Jabukovac xxxx xx 9 xxxxx izgubilo život, a xxx xxxxx ranjeno. Izvršilac ovog zločina je legalno posedovao oružje uprkos činjenici da je duševni bolesnik, što po važećem zakonu nije izričito navedeno kao razlog za oduzimanje oružja. Republika Srbija pristupila je Programu akcije UN za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje nedozvoljene trgovine oružjem kao i Protokolu UN o vatrenom oružju, što je stvorilo određene međunarodne obaveze u pogledu sprovođenja mera kontrole vatrenog oružja i periodičnog izveštavanja o postignutim rezultatima. Važeći zakon ne daje zadovoljavajući okvir za potpuno ispunjavanje ovih obaveza. Strateško opredeljenje za evropske integracije, nužno podrazumeva i usklađivanje svih relevantnih propisa sa pravom EU u koje xxxxx i pravna regulativa držanja i nošenja oružja. Strategijom kontrole streljačkog i lakog oružja u Republici Srbiji za period 2010-2015. xxxxxx, u cilju 8. izričito je predviđeno usklađivanje domaćih sa propisima EU. Ključni dokumenti na nivou EU koji regulišu ova pitanja su Šengenski ugovor (glava 7) i direktive Saveta Evrope 477/91 i 51/08. Ovim direktivama propisani su uslovi za nabavljanje, posedovanje, promet i prenošenje oružja xx xxxxxx nedržavnih subjekata. One postavljaju minimum uslova, a nacionalnim zakonodavstvima ostavlja mogućnost da propišu strožije norme, što je u Predlogu zakona o oružju i municiji i učinjeno. Sve odredbe u skladu su sa navedenim direktivama. Donošenjem ovo...