RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Primjeri odredbi

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Finansijski ugovor između Republike Srbije i Evropske investicione banke Klinički centri/B potpisan je 12. decembra 2008. godine i ratifikovan donošenjem Zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 42/09). Finansijskim ugovorom predviđena su sredstva u iznosu od 70 miliona evra za finansiranje Projekta Klinički centri/B. Projekat Klinički centri/B (u daljem tekstu: Projekat) podrazumeva modernizaciju, unapređenje i proširenje četiri klinička centra u Srbiji - Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Cilj Projekata Klinički centri/B je da se u značajnoj meri unapredi pružanje usluga zdravstvene zaštite većini stanovništva u Republici Srbiji. Projekat se sastoji od sledećih komponenti: Klinički centar Beograd - završetak zgrade od približno 96.000 m2 tipa „kula i podijum” u tri dela (JI podijum, SZ xxxxxxx x xxxx) i rehabilitaciju šest zgrada u„unutrašnjem krugu”. Ukupan broj kreveta u Kliničkom centru xxxx 2.525. Klinički centar Kragujevac - izgradnja nove zgrade od 8.000 m² i renoviranje jednog broja postojećih zgrada. Ukupan broj kreveta u Kliničkom centru xxxx 1.150. Klinički centar Niš - završetak delimično korišćene zgrade površine 12 000 m², izgradnja nove zgrade od 15.000 m² i renoviranje jednog broja postojećih zgrada. Ukupan broj kreveta u Kliničkom centru xxxx 1.225. Klinički centar Novi Sad - završetak zgrade od 30.764 m² na četiri sprata i renoviranje jednog broja postojećih zgrada. Ukupan broj kreveta xxxx 1.140. Termoenergetski Projekat Beograd - zamena postojećih kotlova na tečna goriva u Beogradu sa kombinovanom elektranom na gas za grejanje i struju da bi se generisala struja i toplota niskog stepena u beogradskom Kliničkom centru i pripadajućim zgradama. Projekat upravljanja otpadom - nacionalni plan da se proces upravljanja otpadom u bolnicama uskladi sa direktivama EU uključujući i incineratore u krugu četiri klinička centra plus jedan broj mobilnih incineratora koji bi služili drugim bolnicama u Srbiji. Projekat Transfuzije krvi - projektovanje, izgradnja i puštanje u rad centara za davanje krvi u svakom od četiri klinička centra. Nabavka opreme za četiri klinička centra - jedan broj medicinskih aparata neophodan za postojeće kliničke centre, koji će biti preneti u nove centre po završetku. Projekta tehničke pomoći - jedan broj projekata koje finansira EAR koji pružaju podršku opštem unapređenju pružanja ...
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Razlozi za donošenje ovog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke Srbija AD Novi Sad (u daljem tekstu: Zajmodavac), po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad (u daljem tekstu: Zajmoprimac) sadržani su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, odnosno u potpisanom ugovoru između Zajmodavaca i Zajmoprimca u iznosu do 66.000.000 evra (slovima: šezdesetšestmiliona evra), radi gasifikacije Borskog i Zaječarskog okruga i izgradnju razvodnog gasovoda Paraćin–Boljevac–Rgotina–Negotin–Prahovo. Naime, članom 16. stav 4. Zakona o javnom dugu propisano je da se garancija Republike Srbije daje u formi zakona. U potpisanom ugovoru, povlačenje sredstava kredita u iznosu do 66.000.000 evra (slovima: šezdesetšestmiliona evra), u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na xxx isplate tranše Zajmoprimca, uslovljeno je davanjem garancije Republike Srbije (u daljem tekstu: Garant), odnosno stupanjem na snagu zakona o davanju garancije Republike Srbije. Garant neopozivo, bezuslovno i na prvi poziv garantuje, kao primarni dužnik uredno i blagovremeno plaćanje svakog i svih iznosa dospelih za plaćanje po osnovu ugovora o kreditu, kao i blagovremeno izvršavanje svih ostalih obaveza Zajmoprimca, a u skladu sa ugovorima o kreditu. Ukoliko Garant oformi novo pravno lice koje bi nastavilo operativno poslovanje Zajmoprimca, Xxxxxx xx u obavezi da preduzme sve radnje sa ciljem da omogući, između ostalog, da novo pravno lice pristupi dugu i preuzme obaveze otplate odobrenih kredita. Sredstva kredita xxxx upotrebljena radi gasifikacije Borskog i Zaječarskog okruga i izgradnju razvodnog gasovoda Paraćin–Boljevac–Rgotina–Negotin– Prahovo. Izdavanje garancije Zajmodavcu xx xxxxxx Garanta u iznosu do 66.000.000 evra, predviđeno je članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 149/20 i 40/21). Deo teritorije Republike Srbije koja nije pokrivena transportnim sistemom prirodnog xxxx xx područje istočne Srbije, koja obuhvata deo Borskog okruga (grad Bor i opština Negotin) i deo Zaječarskog okruga (grad Zaječar, opština Boljevac i opština Knjaževac). Snabdevanje preostalih opština u ova dva okruga predviđeno je drugim projektima. Radi se o zonama velikog potencijala za privredne aktivnosti kojoj nedostaje prirodni gas kao energent. U ovoj oblasti živi oko 210.000 ljudi (106.000 u delu Borskog okruga i 104.000 u delu Zaječarskog okruga), Takođe u celoj zoni su izraženi problemi sa zagađenjem vazduha...
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Donošenjem Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011 i 139/2014) prvi put je celovito pružena zaštita korisnicima finansijskih usluga i sveobuhvatno su uređena prava korisnika finansijskih usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga i trgovci, kao i uslovi i način ostvarivanja i zaštite tih prava. Korisnicima usluga osiguranja i dobrovoljnih penzijskih fondova zaštita sličnog nivoa pružena xx xxxx Zakon o osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 139/2014) i Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima („Službeni glasnik RS“, br. 85/2005 i 31/2011). Primenom navedenih zakona, u Republici Srbiji dostignut je visok standard zaštite korisnika finansijskih usluga. Međutim, opšti tehnološki razvoj i sve veći značaj elektronskog poslovanja u savremenom životu doprineli su i razvijanju novih načina za ponudu i oglašavanje finansijskih usluga, zbog čega se ukazala potreba za dodatnim uređivanjem pružanja finansijskih usluga, pre svega njihovog pružanja na daljinu. Kao jedan od prioriteta Vlade RS postavljeno je i unapređenje korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija u svim oblastima, a na prvom mestu u privredi i državnoj upravi (digitalizacija), čemu naročito doprinosi usvajanje Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Službeni glasnik RS“, br. 94/2017) i Zakona o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 27/2018), a donošenje Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu (u daljem tekstu: Zakon) dalje bi doprinelo korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija u oblasti finansijskih usluga. Osnovni ciljevi donošenja Zakona jesu unapređenje prava korisnika finansijskih usluga i dodatna zaštita tih korisnika, te preciziranje određenih praktičnih pitanja kod ugovaranja na daljinu, kao i usklađivanje domaćeg zakonodavstva s pravom Evropske unije. Zakonom se, pre svega, sveobuhvatno i konkretno uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, a istovremeno se obezbeđuje i viši nivo zaštite prava i interesa tih korisnika. Postojeći pravni okvir u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga u Republici Srbiji dopunjuje se uvođenjem detaljnih odredaba koje za cilj imaju uspostavljanje jedinstvenih principa i načela za sve finansijske usluge koje se mogu pružati na daljinu. Za različite finansijske usluge, koje su trenutno uređene kroz više posebnih zakona, kao...
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. U postupku usklađivanja pravnog sistema sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o prestanku važenja određenih zakona i drugih propisa („Službeni glasnik RS”, broj 18/93) stavljen xx xxx xxxxx određeni broj zakona među kojima i Zakon o sistemu društvene samozaštite, xxxxx xx, između ostalog, bilo uređeno i pitanje fizičko-tehničkog obezbeđenja objekata i druge imovine xx xxxxxx organizacija udruženog rada i drugih samoupravnih organa. Nakon stavljanja van snage navedenog zakona, u pravnom sistemu Republike ostala su pravno neuređena pitanja koja se odnose na specifičnosti vezane za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđivanja, osim u xxxx xxxx se odnosi na posedovanje, držanje i nošenje oružja i municije. U njihovom xxxx xx često dolazilo do ozbiljnih zloupotreba ovlašćenja koja proizilaze iz prirode ovih delatnosti, pri čemu organi Ministarstva unutrašnjih poslova nisu imali posebna ovlašćenja u odnosu na nosioce ovih delatnosti, osim onih koja imaju u odnosu na sve učesnike u pravnom prometu i onih koja su utvrđena propisima o posedovanju, držanju i nošenju oružja i municije. Posledica pravne neuređenosti u navedenim delatnostima su relativno česta i xxxxx prekoračenja ovlašćenja koja proizilaze iz prirode delatnosti, uglavnom xx xxxxxx neregistrovanih organizacija i fizičkih lica, od kojih je zapažen broj dobio negativan publicitet u javnosti na veliku štetu ugledu onih privrednih društava i preduzetnika koji poslove detektiva obavljaju profesionalno i, u nedostatku zakona o delatnosti, u skladu sa važećim nacionalnim i međunarodnim standardima. Zbog toga je neophodno, donošenjem odgovarajućih posebnih zakona (za službenike obezbeđenja i detektive) koji bi bili primereni našem pravnom sistemu, urediti način, obim i uslove za obavljanje ovih delatnosti, stavljajući ih pod xxxx xxxxxx kontrole xx xxxxxx nadležnih organa države i tržišne kontrole u sistemu infrastrukture kvaliteta (standardi), posebno imajući u vidu da je Republika Srbija jedina država u Evropi i regionu koja oblast privatnog obezbeđenja xxx uvek nije uredila zakonom.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Zakonom o turizmu i ugostiteljstvu („Službeni list CG”, br. 2/18, 13/18 i 25/19) uređuju se uslovi za obavljanje turističke i ugostiteljske djelatnosti, odnosno uspostavlja se normativno-pravni okvir za unapređenje turističkog proizvoda i poslovanja u sektoru turizma kao jednom od prioriteta u ukupnoj privredi Crne Xxxx. Važeći Zakon o turizmu i ugostiteljstvu, xxxxx xx poboljšan prethodno ustanovljen osnov za sprovođenje politike u oblasti turizma i ugostiteljstva, stupio je na snagu 18. januara 2018. godine. Tokom 2018. i 2019. godine uslijedile su izmjene i dopune Zakona u cilju definisanja pojedinih odredbi na kvalitetniji xxxxx xxx i u cilju usaglašavanja materijalnih sa kaznenim odredbama. Ipak, i nakon toga, u primjeni važećeg Zakona o turizmu i ugostiteljstvu uočen je određen broj prepreka za xxxxx efikasniji razvoj turističko/ugostiteljske djelatnosti odnosno nedorečenosti koje je potrebno riješiti. Osim toga, na nivou Evropske unije, donešena je Direktiva (EU) 2015/2302 Evropskog parlamenta i Vijeća od 25. novembra 2015. o putovanjima u paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima, o izmjeni Uredbe (EZ) br. 2006/2004 i Direktive 2011/83/EU Evropskog parlamenta i Vijeća i o stavljanju van snage Direktive EU 90/314/EEZ, sa kojom je važeći Zakon usklađen. Osnovni razlozi za njeno donošenje su značajne promjene na tržištu usluga putovanja uslovljene prvenstveno zbog toga što je internet postao sve važniji medij posredstvom kojeg se nude ili prodaju usluge putovanja, kao i zbog činjenice da se usluge putovanja sve manje prodaju kao unaprijed utvrđeni paket-aramžmani a sve više kao kombinacije usluga koje se prilagođavaju željama i potrebama kupaca. Veliki broj tih kombinacija usluga putovanja nalazi se u “sivoj” zoni poslovanja prije svega zbog njihove neobuhvaćenosti ili nedovoljno jasne pokrivenosti odredbama Direktive 90/314/EEZ. Shodno navedenom, pristupilo se izmjenama i dopunama važećeg Zakona kojima se, s jedne strane vrši prenošenje Direktive (EU) 2015/2302 o putovanjima u paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima, i s druge strane, stvaraju uslovi za unapređenje poslovanja u turizmu i ugostiteljstvu na način da bude efikasnije, transparentnije i jednostavnije, uz suzbijanje poslovanja u “sivoj” zoni. S obzirom da obim novih odredbi, od kojih su najbrojnije one koje se odnose na usklađivanje zakona sa EU Direktivom 2015/2302 o putovanjima u paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima, i odredbi koje se mijenjaju i dopunjuju pre...
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Jedan od osnovnih uslova funkcionisanja države je i efikasan poreski sistem, s obirom da porezi predstvljaju najznačajniji oblik javnih xxxxxxx. Unapređenje efikasnosti poreskog sistema i sprečavanje zloupotreba xxxx je rezultat posedovanje imovine koja se ne može opravdati zakonitim prihodima fizičkog lica jeste cilj donošenja Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu (u daljem tekstu: Zakon). Međutim, ostvarivanje tog cilja istovremeno predstavlja sredstvo za ostvarivanje drugih ciljeva državne politike. Naime, normiranje postupka kojim se utvrđuje poreklo imovine i poseban porez omogućava postizanje ne samo fiskalnih ciljeva koji su očigledni, već i značajnijih nefiskalnih ciljeva. Socijalni i ekonomski ciljevi čije se ostvarivanje omogućava donošenjem Zakona, prevazilaze značaj fiskalnih ciljeva koji inače imaju tretman primarnih ciljeva u oblasti zakonskog regulisanja poreskog zahvata. Poreski sistem je dinamična kategorija koja xxxxx xx xxxxx društvene potrebe i odgovori zahtevima pravične preraspodele imovine i dohotka, efikasanog funkcionisanja tržišta i nadležnosti države uopšte. Iako ispitivanje imovine poreskih obveznika predstavlja redovnu aktivnost Poreske uprave, koja prikuplja i analizira podatke, prati promet s ciljem utvrđivanja svih činjenica bitnih za oporezivanje, odnosno s ciljem otkrivanja neprijavljenog dohotka, te pravilnog utvrđivanja poreske obaveze, zakonsko normiranje postupka za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza, uspostavlja efikasniji i jednostavniji mehanizam oporezivanja neprijavljenog xxxxxxx u odnosu na onaj iz člana 59. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Potreba sprečavanja zloupotreba u slučajevima kada vrednost imovine fizičkog lica nije opravdana njenim izvorom ili potiče iz „nevidljivog” izvora nametnula je i potrebu normiranja posebnog poreskog oblika. Donošenje Xxxxxx konretizuje i usmerava generalni socijalni cilj oporezivanja, koji se sastoji u umanjenju razlike u materijalnom i socijalnom položaju poreskih obveznika, i to ka ublažavanju razlike između poreskih obveznika čija imovina odgovara prihodima koje ostvaruju i onih obveznika kod kojih postoji nesrazmera između ove dve činjenice koje predstavljaju osnovu za uvođenje poreske obaveze. Predložena zakonska rešenja se odnose na sve građane, čime se isključuje svaka eventualna selektivnost u njihovoj primeni. Prirodno, na udaru tih rešenja će se primarano naći oni kod kojih je ovaj disparitet najveći. Istovremeno, opor...
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Zaključkom Vlade 05 Broj: 018-12532/2014 od 15. oktobra 2014. godine, utvrđena je Osnova za vođenje pregovora i zaključivanje Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije koju zastupa Ministarstvo odbrane i Vlade Države Izrael koju zastupa Ministarstvo odbrane u vezi sa vojnom, odbrambenom i vojnoindustrijskom saradnjom. Zaključkom Vlade 05 Broj: 018-9488/2016 od 11. oktobra 2016. godine, prihvaćen je Izveštaj o realizovanim pregovorima o usaglašavanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno – industrijskom saradnjom, kao i usaglašeni tekst Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno – industrijskom saradnjom i ovlašćen ministar odbrane Xxxxx Xxxxxxxx da, u ime Xxxxx, potpiše predmetni memorandum. Na osnovu Zaključka Vlade 05 Broj: 018-6844/2017 od 20. jula 2017. godine, imajući u vidu, u međuvremenu, nastale personalne promene u sastavu Vlade ovlašćen je ministar odbrane Xxxxxxxxxx Xxxxx za potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno – industrijskom saradnjom. Potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno – industrijskom saradnjom realizovano je tokom posete ministra odbrane Republike Srbije Državi Izrael, u Tel Avivu, 24. jula 2017. godine. Stupanjem na snagu ovog memoranduma, prestaje da važi Memorandum o razumevanju između Vlade Države Izrael – Ministarstvo odbrane i Saveta ministara Srbije i Crne Xxxx – Ministarstvo odbrane o vojnoj, odbrambenoj i odbrambeno – industrijskoj saradnji, potpisan u Tel Avivu 2003. godine. Memorandumom o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno – industrijskom saradnjom, čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom, opredeljuju se osnovni ciljevi i principi na xxxxxx xx se zasnivati saradnja u oblasti odbrane između vlada Republike Srbije i Države Izrael, odnosno njihovih nadležnih organa, a u cilju doprinosa razvoju celokupnih bilateralnih odnosa dve države, kao i miru i bezbednosti u svetu. Prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog memoranduma, je uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio odbrambenu i vojnu saradnju kao i saradnju u oblasti odbrambene industrije između ugovornih Strana i njihovih n...
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Ovim zakonom uređuju se prava i obaveze banke i fizičkog lica – korisnika finansijskih usluga s xxxxx xx zaključen ugovor o stambenom kreditu sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima – indeksiran u švajcarskim francima, u postupku konverzije ovog kredita u kredit indeksiran u evrima. Svesne problema u kome su se građani koji su zaključili ugovore o kreditu indeksirane u švajcarskim francima (i to u velikom broju slučajeva radi ispunjenja svojih osnovnih potreba za obezbeđivanjem stanovanja) našli usled kontinuiranog i nepovratnog jačanja kursa ove valute, Vlada i Narodna banka Srbije, su, u proteklom periodu, preduzimale određene mere kako bi se ovaj problem xxxxx. Xxxx xx, između ostalog, xxxxxx i Odluka o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti („Službeni glasnik RS”, br. 21/15 i 51/15). Ipak, ocenjeno je da je potrebno urediti ovo pitanje i zakonskim odredbama. Pri razmatranju mogućih rešenja uzeti su u obzir iskustva i praksa zemalja u okruženju. U pripremi rešenja koja se predlažu razmatrane su mogućnosti da se uočeni problemi reše i bez predlaganja ovog zakona, xxx xx ipak zaključeno da se jedino zakonskim odredbama može rešiti problem korisnika finansijskih usluga koji su zaključili ugovore o stambenom kreditu sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Zakon o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS”, br. 93/14 i 121/14), predvideo je da se ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku, koji overava javni beležnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje nejavne isprave (solemnizacija). Imajući u vidu dosadašnju primenu ovog zakona i potrebu da se promet nekretnina učini efikasnijim, a da se ne naruši xxxxxx pravne sigurnosti predloženo je da se da ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave Imajući u vidu da su istovremeno predložene izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu koje na drugačiji način uređuju postupak potvrđivanja isprave (solemnizaciju), neophodno je izvršiti i odgovarajuće izmene i dopune Xxxxxx o prometu nepokretnosti, radi usklađivanja ovih zakona. Rešenja iz Zakona izradili su i usaglasili stručni timovi Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Osiguranje depozita je, uz kontrolu poslovanja banaka, osnovni mehanizam zaštite depozita i očuvanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji. Imajući u vidu činjenicu da ugrožavanje finansijske stabilnosti može veoma negativno uticati na kreditiranje i privredni rast, neophodno je uspostaviti efikasan sistem osiguranja depozita. Neki od osnovnih principa efikasnog sistema osiguranja depozita koje su, u decembru 2010. godine, zajedno objavili Bazelski komitet za superviziju banaka i Međunarodna asocijacija osiguravača depozita jesu preciziranje obaveza prema deponentima, ograničavanje diskrecionog odlučivanja u sistemu osiguranja depozita, promocija poverenja javnosti u finansijski sistem, kao i umanjenje troškova rešavanja problema nesolventnih banaka. Xx xxxxx xxxxxx, sistem osiguranja depozita može izazvati moralni hazard koji podrazumeva smanjenu opreznost deponenata prilikom odabira banke u koju će deponovati svoja sredstva i davanje neproporcionalno velikog značaja visini ponuđene kamatne stope u odnosu na održivost poslovanja banke. Prema važećem Zakonu o osiguranju depozita („Službeni glasnik RSˮ, br. 61/05, 116/08 i 91/10), Agencija za osiguranje depozita (u daljem tekstu: Agencija), radi zaštite depozita i očuvanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji, osigurava depozite do visine osiguranog iznosa (do 50.000 evra po deponentu, odnosno do 50.000 evra po depozita fizičkih lica, preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica kod banaka) i, radi obezbeđenja tih sredstava, osnovan je poseban fond - Fond za osiguranje depozita. Sistem osiguranja depozita je efikasan ukoliko je fond za osiguranje depozita sposoban da raspoloživim finansijskim resursima zaštiti depozite u pomenutom opsegu i xxxx reši problem u bankama koje su troškovno neefikasne. U skladu sa xxx, xxxxxx poverenja u bankarski sistem odražava sistem efikasnog osiguranja depozita. Sredstva xxxxx za osiguranje depozita su, međutim, već nakon rešavanja problema nesolventnosti Poljoprivredne banke Agrobanke a.d. Beograd (u daljem tekstu: Agrobanka), odnosno Nove Agrobanke a.d. Beograd (u daljem tekstu: NAGB), oktobra 2012. godine, potrošena i to u znatnoj meri na isplatu depozita koji su proglašeni osiguranim na osnovu člana 4. Zakona o osiguranju depozita („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 116/08 i 91/10). Polazeći od navedenog, jasno je da postojeći sistem osiguranja depozita nije efikasan i da je neophodno doneti novi zakon kojim će se drugačije uspostaviti sistem osiguranja depozit...