Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)
Zakon o radu
("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)
I OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet Član 1
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, ureĎuju se ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim meĎunarodnim konvencijama.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ureĎuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu - samo xxxx xx to ovim zakonom odreĎeno.
Član 2
Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene xxxx xxxx na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica (u daljem tekstu: poslodavac), kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo xx xxxxxx poslodavca ako zakonom nije drukčije odreĎeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije odreĎeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene kod poslodavaca u oblasti saobraćaja, ako posebnim propisom nije drukčije odreĎeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane državljane i lica bez državljanstva xxxx xxxx kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije drukčije odreĎeno.
Član 3
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, ureĎuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i meĎusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.
Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, ureĎuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa:
1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom;
2) ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora;
3) ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 xxxx od xxxx započinjanja pregovora;
4) ako sindikat, u roku od 15 xxxx od xxxx dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.
U slučaju iz stava 2. xxxxx 3) ovog člana učesnici kolektivnog ugovora dužni su da nastave pregovore u dobroj veri.
U slučaju iz stava 2. xxxxx 3) ovog člana, poslodavac xx xxxxx da pravilnik o radu dostavi reprezentativnom sindikatu u roku od xxxxx xxxx od xxxx njegovog stupanja na snagu.
Poslodavac koji ne prihvati inicijativu reprezentativnog sindikata za pristupanje pregovorima za zaključenje kolektivnog ugovora, ne može pravilnikom o xxxx xx xxxxx prava i obaveze iz radnog odnosa.
Pravilnik o radu donosi nadležni organ kod poslodavca, utvrĎen zakonom, odnosno osnivačkim ili drugim opštim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica donosi ovlašćeno lice u skladu sa zakonom.
Pravilnik o radu javnog preduzeća i društva kapitala xxxx je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: javno preduzeće) i društva kapitala xxxx je osnivač javno preduzeće, donosi se uz prethodnu saglasnost osnivača.
Pravilnik o radu prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog člana.
Član 4
Opšti i poseban kolektivni ugovor moraju biti u saglasnosti sa zakonom.
2. Značenje pojedinih pojmova Član 5
Zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.
Poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domaće, odnosno xxxxxx pravno ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje, jedno ili više lica.
Član 6
Sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapreĎenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa.
Član 7
Udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi predstavljanja, unapreĎenja i zaštite svojih poslovnih interesa, u skladu sa zakonom.
3. MeĎusobni odnos zakona, kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu
Član 8
Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrĎuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrĎeni zakonom.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrĎenih zakonom, xxx x xxxxx prava koja nisu utvrĎena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije odreĎeno.
Član 9
Ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrĎuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrĎenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona.
Pojedine odredbe ugovora o xxxx xxxxxx su utvrĎeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrĎenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju xx xxxxxx poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog - ništave su.
Član 10
Posebnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrĎenih opštim kolektivnim ugovorom koji obavezuje poslodavce koji su članovi udruženja poslodavaca koje zaključuje taj poseban kolektivni ugovor.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrĎenih opštim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom koji obavezuje tog poslodavca.
Član 11
Ništavost odredaba ugovora o radu utvrĎuje se pred nadležnim sudom. Pravo da se zahteva utvrĎivanje ništavosti ne zastareva.
4. Osnovna prava i obaveze
Član 12
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeĎenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i poroĎaja.
Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni mlaĎi od 18 xxxxxx xxxxxx i zaposlena xxxxx xx invaliditetom imaju pravo na posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom.
Član 13
Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.
Zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti iz stava 1. ovog člana ne može biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Član 14
Ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može se utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Član 15
Zaposleni xx xxxxx:
1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;
2) da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa;
3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi xxxxx da utiču na obavljanje poslova utvrĎenih ugovorom o radu;
4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete.
Član 16
Poslodavac xx xxxxx da:
1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu;
2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
3) zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz člana 15. xxxxx 2) ovog zakona i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu;
4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrĎenih ugovorom o radu;
5) zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrĎenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.
4) Obaveze poslodavca i zaposlenog
Član 17
Poslodavac i zaposleni dužni su da se pridržavaju prava i obaveza utvrĎenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
5. Zabrana diskriminacije Član 18
Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija xxxx xxxx traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, roĎenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.
Član 19
Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na xxxxx xxxx u istoj ili sličnoj situaciji.
Posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada odreĎena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi xxxxxxx u nepovoljniji položaj u odnosu na xxxxx xxxx - lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog odreĎenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz člana
18. ovog zakona.
Član 20
Diskriminacija iz člana 18. ovog zakona zabranjena je u odnosu na:
1) uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje odreĎenog posla;
2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;
3) obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje;
4) napredovanje na poslu;
5) otkaz ugovora o radu.
Odredbe ugovora o xxxx xxxxxx se utvrĎuje diskriminacija po nekom od osnova iz člana 18. ovog zakona ništave su.
Član 21
Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.
Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva xxxxx ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva xxxxx ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Član 22
Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na odreĎeni posao xxxx xx priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time želi postići opravdana.
Odredbe zakona, opšteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zaštitu i pomoć odreĎenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zaštiti xxxxx xx invaliditetom, žena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva xx xxxx radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja - ne smatraju se diskriminacijom.
Član 23
U slučajevima diskriminacije u smislu odredaba čl. 18-21. ovog zakona lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, može da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete od poslodavca, u skladu sa zakonom.
Ako xx x xxxx postupka tužilac učinio verovatnim da je izvršena diskriminacija u smislu ovog zakona, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja diskriminaciju je na tuženom.
1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa Član 24
Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 xxxxxx xxxxxx i ispunjava druge uslove za rad na odreĎenim poslovima, utvrĎene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik).
Pravilnikom se utvrĎuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i xxxxxx zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na xxx poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca.
Za rad na odreĎenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom.
Pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrĎeno zakonom ili opštim aktom poslodavca.
Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih.
Član 25
Radni odnos sa licem mlaĎim od 18 xxxxxx xxxxxx može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Lice mlaĎe od 18 xxxxxx xxxxxx može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrĎuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.
Troškove lekarskog pregleda za lica iz stava 2. ovog člana koja su na evidenciji nezaposlenih koju vodi republička organizacija nadležna za zapošljavanje - snosi ta organizacija.
Član 26
Kandidat xx xxxxx da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrĎenih pravilnikom.
Poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.
Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta utvrĎen xx xxxxxx nadležnog zdravstvenog organa.
Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu xx xxxxxx kandidata.
Član 27
Poslodavac xx xxxxx da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz člana 15. xxxxx 2) ovog zakona.
Član 28
Xxxxx xx invaliditetom zasniva radni odnos pod uslovima i na način utvrĎen ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drukčije odreĎeno.
Član 29
Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrĎenim ovim zakonom i posebnim zakonom.
2. Ugovor o radu Član 30
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Xxxxxx o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
Xxxxxx o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac.
Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac.
Ugovor o radu u ime i za račun poslodavca zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrĎeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.
Član 31
Ugovor o xxxx xxxx da se zaključi na neodreĎeno ili odreĎeno vreme.
Ugovor o xxxx x xxxx nije utvrĎeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na neodreĎeno vreme.
Član 32
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.
Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodreĎeno vreme danom stupanja na rad.
Član 33
Ugovor o radu sadrži:
1) naziv i sedište poslodavca;
2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3) vrstu i xxxxxx stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;
4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5) mesto rada;
6) vrstu radnog odnosa (na neodreĎeno ili odreĎeno vreme);
7) trajanje ugovora o radu na odreĎeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na odreĎeno vreme;
8) xxx početka rada;
9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10) novčani iznos osnovne zarade na xxx zaključenja ugovora o radu;
11) elemente za utvrĎivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovor o radu ne xxxx da sadrži elemente iz stava 1. tač. 11-13) ovog člana ako su oni utvrĎeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru xxxx da se naznači akt kojim su ta prava utvrĎena u momentu zaključenja ugovora o radu.
Na prava i obaveze koja nisu utvrĎena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.
3. Stupanje na rad Član 34
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrĎenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.
Član 35
Poslodavac xx xxxxx da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili njihovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi.
4. Probni rad Član 36
Ugovorom o xxxx xxxx da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrĎenih ugovorom o radu.
Probni rad može da traje najduže šest meseci.
Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih xxxx. Poslodavac xx xxxxx da obrazloži otkaz ugovora o radu.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka odreĎenog ugovorom o radu.
5. Radni odnos na odreĎeno vreme Član 37
Ugovor o xxxx xxxx da se zaključi na odreĎeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred odreĎeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem odreĎenog posla ili nastupanjem odreĎenog dogaĎaja, za vreme trajanja tih potreba.
Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.
Prekid kraći od 30 xxxx ne smatra se prekidom perioda iz stava 2. ovog člana.
Izuzetno xx xxxxx 2. ovog člana, ugovor o radu na odreĎeno vreme može da se zaključi:
1) ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;
2) za rad na projektu čije je vreme unapred odreĎeno, najduže do završetka projekta;
3) sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;
4) za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca xxxx upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;
5) sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet xxxxxx, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Poslodavac može sa istim zaposlenim da zaključi novi ugovor o radu na odreĎeno vreme po isteku roka iz stava 4. tač. 1-3) ovog člana po istom, odnosno drugom pravnom osnovu, u skladu sa ovim članom.
Ako je ugovor o radu na odreĎeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih xxxx po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodreĎeno vreme.
6. Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom Član 38
Ugovor o xxxx xxxx da se zaključi za poslove sa povećanim rizikom, utvrĎenim u skladu sa zakonom samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na xxx poslovima.
Zaposleni može da radi na poslovima iz stava 1. ovog člana samo na osnovu prethodno utvrĎene zdravstvene sposobnosti za rad na xxx poslovima xx xxxxxx nadležnog zdravstvenog organa, u skladu sa zakonom.
7. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom Član 39
Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodreĎeno ili odreĎeno vreme.
Član 40
Zaposleni xxxx xxxx sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije odreĎeno.
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom xxxx xxxx sa nepunim radnim vremenom obezbedi iste uslove xxxx xxx i zaposlenom sa punim radnim vremenom xxxx xxxx na istim ili sličnim poslovima.
Poslodavac xx xxxxx da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom, na način i u rokovima utvrĎenim opštim aktom.
Poslodavac xx xxxxx da razmotri zahtev zaposlenog sa nepunim radnim vremenom za prelazak na puno radno vreme, kao i zaposlenog sa punim radnim vremenom za prelazak na nepuno radno vreme.
Kolektivnim ugovorom ureĎuje se saradnja i informisanje sindikata o poslovima sa nepunim radnim vremenom.
Član 41
Zaposleni xxxx xxxx sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na xxx xxxxx ostvari puno radno vreme.
8. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca Član 42
Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca.
Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.
Ugovor o xxxx xxxx se zaključuje u smislu stava 1. ovog člana, pored odredaba iz člana 33. ovog zakona, sadrži i:
1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;
2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac xxxxx xx xxxxxx, instalira i održava;
4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
5) naknadu drugih troškova xxxx x xxxxx njihovog utvrĎivanja;
6) druga prava i obaveze.
Osnovna zarada zaposlenog iz stava 1. ovog člana ne može biti utvrĎena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog xxxx xxxx na istim poslovima u prostorijama poslodavca.
Odredbe ovog zakona o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu iz stava 1. ovog člana, ako drukčije nije odreĎeno opštim aktom ili ugovorom o radu.
Količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana ne mogu se odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Član 43 (Brisan) Član 44
Poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje
zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.
9. Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem Član 45
Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja. Ugovorom o radu iz stava 1. ovog člana može da se ugovori isplata dela zarade i u naturi.
Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbeĎivanje stanovanja i ishrane, odnosno samo obezbeĎivanje stanovanja ili ishrane.
Vrednost dela davanja u naturi xxxx xx izraziti u novcu.
Najmanji procenat zarade koji se obavezno obračunava i isplaćuje u novcu utvrĎuje se ugovorom o radu i ne može biti niži od 50% od zarade zaposlenog.
Ako xx xxxxxx ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme odsustvovanja xx xxxx uz naknadu zarade poslodavac xx xxxxx da zaposlenom naknadu zarade isplaćuje u novcu.
Ugovor iz stava 1. ovog člana ne može da se zaključi sa supružnikom, usvojiocem ili usvojenikom, krvnim srodnikom u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva i u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva i sa tazbinskim srodnikom do drugog stepena srodstva.
Član 46
(Brisan)
10. Pripravnici Član 47
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odreĎenu vrstu i xxxxxx stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na odreĎenim poslovima utvrĎeno zakonom ili pravilnikom.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na lice koje xx xxxxxx kraće od vremena utvrĎenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja xx xxxxx za rad na xxx poslovima.
Pripravnički staž traje najduže godinu xxxx, ako zakonom nije drukčije odreĎeno.
Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
III UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA
Član 48
Direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca (u daljem tekstu: direktor) može da zasnuje radni odnos na neodreĎeno ili odreĎeno vreme.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Radni odnos na odreĎeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja.
MeĎusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca ureĎuju se ugovorom.
Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4 ovog člana ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.
Ugovor iz st. 2. i 4. ovog člana sa direktorom zaključuje u ime poslodavca nadležni organ utvrĎen zakonom ili opštim aktom poslodavca.
IV OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Član 49
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba xxxxxxx xxxx i uvoĎenje novog načina i organizacije rada.
Zaposleni xx xxxxx da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.
Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeĎuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, xxxxx xx da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga.
1. Pojam radnog vremena Član 50
Radno vreme je vremenski period u xxxx xx zaposleni xxxxx, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.
Zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni poslove obavlja od kuće.
Radnim vremenom ne smatra se vreme u xxxx xx zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.
Vreme pripravnosti i visina naknade za istu ureĎuje se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.
Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom.
2. Puno i nepuno radno vreme Član 51
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije odreĎeno.
Opštim xxxxx xxxx da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa xxx xx xxxx xx xxxxx radnim vremenom.
Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.
3. Skraćeno radno vreme Član 52
Zaposlenom xxxx xxxx na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrĎenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo
na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom).
Skraćeno radno vreme utvrĎuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom.
Zaposleni xxxx xxxx skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa xxx xx xxxx xx xxxxx radnim vremenom.
4. Prekovremeni rad Član 53
Na zahtev poslodavca, zaposleni xx xxxxx xx xxxx duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima xxxx xx neophodno da se u odreĎenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.
Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Zaposlenom xxxx xxxx na poslovima na xxxxxx xx uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom
52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na xxx poslovima, ako zakonom nije drukčije odreĎeno.
Član 54
Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, ureĎuje se posebnim zakonom.
5. Raspored radnog vremena Član 55
Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih xxxx.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrĎuje poslodavac.
Radni xxx, po pravilu, traje osam časova.
Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.
Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u odreĎenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme).
Član 56
Poslodavac xx xxxxx da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet xxxx unapred, osim u slučaju uvoĎenja prekovremenog rada.
Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet xxxx, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviĎenih okolnosti.
Kod poslodavca kod xxxx xx rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne xxxx biti rasporeĎeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrĎuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.
6. Preraspodela radnog vremena Član 57
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje odreĎenog posla u utvrĎenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.
Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.
Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrĎenog u st. 2. i 3. ovog člana časovi xxxx xxxx od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
Član 58
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
Član 59 (Brisan) Član 60
Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na xxxxxx xx uvedeno skraćeno radno
vreme, u skladu sa članom 52 ovog zakona.
Član 61
Zaposleni xxxx xx radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi xxxx xxxx od ugovorenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog vremena preračunaju u njegovo radno vreme i da ga poslodavac odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog vremena ili da mu te časove rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada.
7. Noćni rad i rad u smenama Član 62
Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog xxxx smatra se radom noću.
Zaposlenom xxxx xxxx noću najmanje tri časa svakog radnog xxxx ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac xx xxxxx da obezbedi obavljanje poslova u xxxx xxxx ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Poslodavac xx xxxxx da pre uvoĎenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.
Član 63
Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrĎenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom odreĎenog perioda xxxx ili nedelja.
Zaposleni xxxx xxxx u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod xxxx xx rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena.
Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac xx xxxxx da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.
1. Odmor u toku dnevnog rada Član 64
Zaposleni xxxx xxxx najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.
Zaposleni xxxx xxxx duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.
Zaposleni xxxx xxxx duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena. Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.
Član 65
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeĎuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid xxxx, xxx i ako se radi sa strankama.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.
2. Dnevni odmor Član 66
Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, ako ovim zakonom nije drukčije odreĎeno.
Zaposleni xxxx xxxx u smislu člana 57. ovog zakona ima pravo na odmor u okviru 24 časa u neprekidnom trajanju od najmanje 11 časova.
3. Nedeljni odmor Član 67
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno kojem se dodaje vreme odmora iz člana 66. ovog zakona, ako zakonom nije drukčije odreĎeno.
Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.
Poslodavac može da odredi drugi xxx za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.
Izuzetno xx xxxxx 1. ovog člana, zaposleni koji zbog obavljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi odmor u trajanju utvrĎenom u stavu 1. ovog člana, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.
Ako je neophodno da zaposleni radi na xxx svog nedeljnog odmora, poslodavac xx xxxxx da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.
4. Godišnji odmor
1) Sticanje prava na godišnji odmor
Član 68
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni xxxxx pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle xxxxx xxxx neprekidnog rada od xxxx zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva xx xxxx uz naknadu zarade.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.
2) Dužina godišnjeg odmora
Član 69
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrĎenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih xxxx.
Dužina godišnjeg odmora utvrĎuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih xxxx uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrĎenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
Član 70
Pri utvrĎivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa xx xxx pet radnih xxxx.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo xx xxxx uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Član 71
(Brisano)
4) Srazmerni deo godišnjeg odmora
Član 72
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec xxxx xxxx u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
5) Korišćenje godišnjeg odmora u delovima
Član 73
Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. xxxx naredne godine.
Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.
Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti xx xxxx radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva xx xxxx radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. xxxx naredne godine.
Član 74
7) Raspored korišćenja godišnjeg odmora
Član 75
U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme odreĎeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih xxxx pre xxxx odreĎenog za korišćenje godišnjeg odmora.
U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da xxxxxx rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u xxxxxx xxxx i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 xxxx pre xxxx odreĎenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac xx xxxxx da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.
8) Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor
Član 76
U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac xx xxxxx da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju xxxx neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.
5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) Član 77
Zaposleni ima pravo na odsustvo xx xxxx uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih xxxx x xxxx kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, poroĎaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrĎenim opštim aktom i ugovorom o radu.
Vreme trajanja plaćenog odsustva iz stava 1. ovog člana utvrĎuje se opštim aktom i ugovorom o radu.
Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo xxx:
1) pet radnih xxxx zbog smrti člana uže porodice;
2) dva uzastopna xxxx za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i xxx davanja krvi.
Članovima uže porodice u smislu st. 1. i 3. ovog člana smatraju se bračni drug, xxxx, xxxxx, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Poslodavac može da odobri zaposlenom odsustvo iz st. 1. i 3. ovog člana za srodnike koji nisu navedeni u stavu 4. ovog člana i za xxxxx xxxx koja xxxx u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrĎenom rešenjem poslodavca.
6. Neplaćeno odsustvo Član 78
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).
Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije odreĎeno.
7. Mirovanje radnog odnosa Član 79
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije odreĎeno, ako odsustvuje xx xxxx zbog:
1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2) upućivanja na rad u inostranstvo xx xxxxxx poslodavca ili u okviru meĎunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona;
4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 xxxx od xxxx odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca.
Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru meĎunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
1. Opšta zaštita Član 80
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.
Zaposleni xx xxxxx da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na xxxx xxxx ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.
Zaposleni xx xxxxx da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.
Član 81
Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrĎenim xx xxxxxx nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.
Član 82
Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povreĎivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrĎenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.
2. Zaštita ličnih podataka
Član 83
Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrže lične podatke koji se čuvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih podataka.
Lični podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrĎenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi xx xxxxx.
Lične podatke zaposlenih može da prikuplja, obraĎuje, koristi i dostavlja trećim licima samo zaposleni ovlašćen xx xxxxxx direktora.
3. Zaštita omladine Član 84
Zaposleni mlaĎi od 18 xxxxxx xxxxxx ne može da radi na poslovima:
1) na kojima se obavlja naročito xxxxx fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;
2) koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, xxx x xxxxx po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracije;
3) koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti.
Član 85
Zaposleni izmeĎu navršene 18 i 21 godine života može da radi na poslovima iz člana 84. tač. 1) i 2) ovog zakona samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrĎuje da takav rad nije štetan za njegovo zdravlje.
Član 86
Troškove lekarskog pregleda iz člana 84. xxxxx 3) i člana 85. snosi poslodavac.
Član 87
Puno radno vreme zaposlenog mlaĎeg od 18 xxxxxx xxxxxx ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno, niti dužem od osam časova dnevno.
Član 88
Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlaĎi od 18 xxxxxx xxxxxx.
Zaposleni mlaĎi od 18 xxxxxx xxxxxx ne može da radi noću, osim:
1) ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti;
2) xxxx xx neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje odreĎeno vreme i xx xxxx da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene.
Poslodavac xx xxxxx da u slučaju iz stava 2. ovog člana obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlaĎeg od 18 xxxxxx xxxxxx xx xxxxxx punoletnog zaposlenog.
4. Zaštita materinstva Član 89
Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenoj iz stava 1. ovog člana obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.
Član 90
Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.
Zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo xx xxxx u toku xxxx xxxx obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, odreĎenih xx xxxxxx izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.
Član 91
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.
Samohrani roditelj koji ima dete do xxxxx xxxxxx xxxxxx ili dete koje xx xxxxx invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.
Član 92
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlaĎim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti - samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.
Član 93
Prava iz čl. 91. i 92. ovog zakona ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.
Član 93a
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenoj ženi, koja xx xxxxx na rad pre isteka godinu xxxx od roĎenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova.
Pauza ili skraćeno radno vreme iz stava 1. ovog člana računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po xxx osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad.
5. Porodiljsko odsustvo i odsustvo xx xxxx radi nege deteta Član 94
Zaposlena žena ima pravo na odsustvo xx xxxx zbog trudnoće i poroĎaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo xx xxxx radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 xxxx.
Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 xxxx, a obavezno 28 xxxx pre vremena odreĎenog za poroĎaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od xxxx poroĎaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo xx xxxx radi nege deteta do isteka 365 xxxx od xxxx otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad xxxxx napusti dete, xxxx ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i xxxx xxxxx nije u radnom odnosu.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva xx xxxx radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Član 94a
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo xx xxxx radi nege deteta za treće i svako naredno novoroĎeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo xx xxxx radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena xxxx xxxx u prvom poroĎaju xxxx xxxxx ili više dece, kao i zaposlena xxxx xxxx xx xxxxxx jedno, dvoje ili troje dece a u narednom poroĎaju rodi dvoje ili više dece.
Zaposlena žena iz st. 1. i 2. ovog člana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo xx xxxx radi nege deteta do isteka dve godine od xxxx otpočinjanja porodiljskog odsustva iz člana 94. stav 2. ovog zakona.
Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog člana može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrĎenim u članu 94. stav 5. ovog zakona, a pravo na odsustvo xx xxxx radi nege deteta u dužini utvrĎenoj u stavu 3. ovog člana.
Član 95
Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvrĎenom u članu 94. stav 3. ovog zakona ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili xxxx pre isteka porodiljskog odsustva.
6. Odsustvo xx xxxx radi posebne nege deteta ili druge osobe Član 96
Jedan od roditelja deteta xxxx xx neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviĎene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva xx xxxx radi nege deteta, odsustvuje xx xxxx ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet xxxxxx xxxxxx deteta.
Pravo u smislu stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu mišljenja nadležnog organa za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa zakonom.
Za vreme odsustvovanja xx xxxx, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Za vreme xxxx xx polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena - naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Uslove, postupak i način ostvarivanja prava na odsustvo xx xxxx radi posebne nege deteta bliže ureĎuje ministar nadležan za društvenu brigu o deci.
Član 97
Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlaĎeg od pet xxxxxx xxxxxx ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje xx xxxx osam meseci neprekidno od xxxx smeštaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet xxxxxx xxxxxx deteta.
Ako je smeštaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navršena tri meseca života deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje xx xxxx do navršenih 11 meseci života deteta.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ima i lice xxxx xx, u skladu sa propisima o usvojenju, upućeno dete na prilagoĎavanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja - i jedan od usvojilaca.
Za vreme odsustva xx xxxx radi nege deteta, lice koje koristi pravo iz st. 1-3. ovog člana ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Član 98
Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa nepunim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.
Zaposleni xxxx xxxx sa nepunim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Član 99
Prava iz člana 96. ovog zakona ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.
Član 100
Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje xx xxxx dok dete ne navrši tri godine života.
Za vreme odsustvovanja xx xxxx iz xxxxx 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije odreĎeno.
7. Zaštita xxxxx xx invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama Član 101
Zaposlenom - osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. ovog zakona poslodavac xx xxxxx da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.
Član 102
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana
101. ovog zakona.
Ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana 101. ovog zakona, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 5. xxxxx 1) ovog zakona.
8. Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad Član 103
Zaposleni xx xxxxx da, najkasnije u roku od tri xxxx od xxxx nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili xxxxx xxxx xx xxxxxx živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni xxxx xxx, potvrdu xx xxxxx da dostavi u roku od tri xxxx od xxxx prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Lekar xx xxxxx da izda potvrdu iz stava 1. ovog člana.
Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje xx xxxx u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrĎivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar i ministar nadležan za zdravlje.
VIII ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA
1. Zarada Član 104
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrĎuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.
Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u xxxx xx ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.
Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana - ništavi su.
U slučaju povrede prava iz stava 2. ovog člana zaposleni ima pravo na naknadu štete.
Član 105
Zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra xx xxxxxx koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Pod zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1-4), člana 119, člana 120. xxxxx 1) i člana 158. ovog zakona.
2. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu Član 106
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade.
Član 107
Osnovna zarada odreĎuje se na osnovu uslova, utvrĎenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.
Radni učinak odreĎuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.
Opštim aktom utvrĎuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka iz st. 1. i 2. ovog člana.
Ugovorom o xxxx xxxx da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade utvrĎene na osnovu elemenata iz opšteg akta.
Član 108
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrĎenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za rad na xxx praznika koji je neradni xxx - najmanje 110% od osnovice;
2) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrĎivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice.
Pri obračunu minulog rada računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika iz člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.
Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrĎenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama.
Xxxxxxxx za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrĎena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Član 109
Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaključio ugovor o radu, kao i na naknadu troškova i druga primanja, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Član 110
Zarada se isplaćuje u rokovima utvrĎenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.
Xxxxxx xx isplaćuje samo u novcu, ako zakonom nije drukčije odreĎeno.
3. Minimalna zarada
Član 111
Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.
Minimalna zarada odreĎuje se na osnovu minimalne xxxx xxxx utvrĎene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrĎuju se razlozi za donošenje odluke o uvoĎenju minimalne zarade.
Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvoĎenju minimalne zarade poslodavac xx xxxxx da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.
Poslodavac xx xxxxx da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se odreĎuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni xxxx xxxx važi za mesec u kojem se vrši isplata.
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu iz člana 108. ovog zakona, na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.
Osnovica za obračun uvećane zarade iz stava 6. ovog člana je minimalna zarada zaposlenog.
Član 112
Minimalna cena rada utvrĎuje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: Socijalno-ekonomski savet).
Ako Socijalno-ekonomski savet ne xxxxxx odluku u roku od 15 xxxx od xxxx početka pregovora, odluku o visini minimalne xxxx xxxx donosi Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) u narednom roku od 15 xxxx.
Pri utvrĎivanju minimalne xxxx xxxx polazi se naročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici.
Odluka o utvrĎivanju minimalne xxxx xxxx sadrži obrazloženje koje odražava sve elemente iz stava
3. ovog člana.
Ako doĎe do značajne promene nekog od elemenata iz stava 3. ovog člana, Socijalno-ekonomski xxxxx xx obavezan da razmotri obrazloženu inicijativu jednog od učesnika Socijalno-ekonomskog saveta za otpočinjanje pregovora za utvrĎivanje nove minimalne xxxx xxxx.
Minimalna cena rada utvrĎuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.
Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne xxxx xxxx utvrĎene za prethodnu godinu.
Član 113
Odluka o visini minimalne xxxx xxxx iz člana 112. ovog zakona objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
4. Naknada zarade Član 114
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja xx xxxx na xxx praznika koji je neradni xxx, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.
Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog xx xxxx zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na xxxx se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije odreĎeno.
Član 115
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja xx xxxx zbog privremene sprečenosti za rad do 30 xxxx, i to:
1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s xxx da ne može biti niža od minimalne zarade utvrĎene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom xxx xxxx, ako zakonom nije drukčije odreĎeno;
2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s xxx da ne može biti niža od minimalne zarade utvrĎene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije odreĎeno.
Član 116
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s xxx da ne može biti manja od minimalne zarade utvrĎene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg xx xxxxx bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih xxxx u kalendarskoj godini.
Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih xxxx, uz naknadu zarade iz stava 1. ovog člana.
Pre davanja saglasnosti iz stava 2. ovog člana, ministar će zatražiti mišljenje reprezentativnog sindikata grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike.
Član 117
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrĎenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do xxxx xx došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeĎivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja xx xxxxx daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
5. Naknada troškova Član 118
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za dolazak i odlazak xx xxxx, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;
4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način;
6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Visina troškova iz stava 1. xxxxx 5) ovog člana xxxx biti izražena u novcu.
Promena xxxxx stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu, ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac xxxxx da naknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca.
6. Druga primanja Član 119
Poslodavac xx xxxxx da isplati, u skladu sa opštim aktom:
1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;
2) zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
3) zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 xxxxxx xxxxxx da obezbedi poklon za Xxxxx i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviĎen zakonom kojim se ureĎuje porez na dohodak graĎana.
Pod prosečnom zaradom iz stava 1. xxxxx 1) ovog člana smatra se prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.
Članovima uže porodice, u smislu stava 1. xxxxx 2) ovog člana, smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovoĎenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite.
Član 120*
Opštim aktom, odnosno ugovorom o xxxx xxxx da se utvrdi pravo na:
1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć; Tač. 2) i 3)* (prestale xx xxxx);
4) xxxxx primanja.
7. Obračun zarade i naknade zarade Član 121
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun.
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade.
Uz obračun iz stava 2. ovog člana poslodavac xx xxxxx da zaposlenom dostavi i obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata.
Obračun zarade, odnosno naknade zarade, iz stava 2. ovog člana poslodavac xx xxxxx da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec.
Obračun iz stava 1. ovog člana na osnovu xxxx xx isplaćena zarada, odnosno naknada zarade u celosti može se dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi.
Zaposleni kome xx xxxxxx i naknada zarade isplaćena u skladu sa obračunom iz st. 1. i 2. ovog člana, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog obračuna.
Sadržaj obračuna iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje ministar.
8. Evidencija zarade i naknade zarade Član 122
Poslodavac xx xxxxx da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidenciju potpisuje lice ovlašćeno za zastupanje ili drugo lice koje ono ovlasti.
9. Zaštita zarade i naknade zarade
Član 123
Poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrĎenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.
Na osnovu pravnosnažne odluke suda i u slučajevima utvrĎenim zakonom poslodavac može zaposlenom da obustavi od zarade najviše do jedne trećine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drukčije odreĎeno.
IX POTRAŽIVANJA ZAPOSLENIH U SLUČAJU STEČAJNOG POSTUPKA
Član 124
Pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad xxxxx xx otvoren stečajni postupak (u daljem tekstu: potraživanje), u skladu sa ovim zakonom, ima zaposleni kome su potraživanja utvrĎena u skladu sa zakonom kojim se ureĎuje stečajni postupak i koji ispunjava uslove za ostvarivanje prava u skladu sa ovim zakonom.
Prava iz stava 1. ovog člana ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom, ako nisu isplaćena u skladu sa zakonom kojim se ureĎuje stečajni postupak.
Ako su prava iz stava 1. ovog člana delimično isplaćena u skladu sa zakonom kojim se ureĎuje stečajni postupak, zaposlenom pripada pravo na razliku do nivoa prava utvrĎenih po ovom zakonu.
Pravo na isplatu potraživanja iz stava 1. ovog člana nema preduzetnik, kao i osnivač, odnosno član privrednog društva i drugog privrednog subjekta, osim ako je zasnovao radni odnos u skladu sa zakonom.
Pravo na isplatu potraživanja iz stava 1. ovog člana nema zaposleni ako xx xxxxxx rešenje o potvrĎivanju usvajanja plana reorganizacije poslodavca nad xxxxx xx otvoren stečaj, u skladu sa zakonom.
Član 125
Zaposleni ima pravo na isplatu:
1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti xx xxxx zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju xxxx xx bio xxxxx da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci pre otvaranja stečajnog postupka;
2) naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je to pravo imao pre otvaranja stečajnog postupka;
3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka;
4) naknade štete na osnovu odluke xxxx xxxxxx u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je ta odluka postala pravnosnažna pre otvaranja stečajnog postupka.
Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za isplate iz stava 1. xxxxx 1) ovog člana, u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.
Član 126
Zarada i naknada zarade iz člana 125. stav 1. xxxxx 1) ovog zakona isplaćuje se u visini utvrĎenoj odlukom stečajnog suda, a najviše u visini minimalne zarade.
Otpremnina zbog odlaska u penziju iz člana 125. stav 1. xxxxx 3) ovog zakona isplaćuje se u visini dve prosečne zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Naknada štete iz člana 125. stav 1. xxxxx 4) ovog zakona isplaćuje se u visini naknade utvrĎene odlukom suda.
Osnivanje Xxxxx solidarnosti Član 127
Za ostvarivanje prava iz člana 125. ovog zakona osniva se Fond solidarnosti (u daljem tekstu: Fond).
Delatnost Xxxxx xx obezbeĎivanje i isplata potraživanja u skladu sa ovim zakonom. Fond ima svojstvo pravnog lica i posluje xxx xxxxx služba.
Sedište Xxxxx xx u Beogradu.
Član 128
Sredstva za osnivanje i početak xxxx Xxxxx obezbeĎuju se u budžetu Republike Srbije. Fond počinje xx xxxxx danom upisa u registar, u skladu sa zakonom.
Organi Xxxxx
Član 129
Organi Xxxxx xx:
1) upravni odbor;
2) nadzorni odbor;
3) direktor.
Član 130
Upravni odbor Xxxxx xxx šest članova, i to: dva predstavnika Vlade, dva predstavnika reprezentativnih sindikata i dva predstavnika reprezentativnih udruženja poslodavaca, osnovanih za teritoriju Republike Srbije.
Svaki član upravnog odbora Xxxxx xxx svog zamenika koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti. Članove upravnog odbora Xxxxx i njihove zamenike imenuje Vlada na period od četiri godine, i to:
1) predstavnike Xxxxx na predlog ministra;
2) predstavnike sindikata i udruženja poslodavaca, na predlog reprezentativnih sindikata, odnosno reprezentativnih udruženja poslodavaca, članova Socijalno-ekonomskog saveta.
Upravni odbor iz xxxx svojih članova bira predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora.
Član 131
Xxxxx xxxx, xxx x xxxxx pitanja od značaja za rad upravnog odbora, ureĎuju se statutom i opštim xxxxx Xxxxx.
Član 132
Upravni odbor:
1) donosi statut i druge opšte akte Xxxxx, ako ovim zakonom nije drukčije odreĎeno;
2) donosi finansijski plan i usvaja godišnji obračun Xxxxx;
3) imenuje direktora Xxxxx;
4) obavlja druge poslove utvrĎene ovim zakonom i statutom Xxxxx.
Vlada daje saglasnost na statut Xxxxx, finansijski plan i godišnji obračun Xxxxx i odluku o imenovanju direktora Xxxxx.
Upravni odbor podnosi izveštaj o poslovanju Xxxxx Xxxxx najkasnije do 31. xxxxx tekuće godine za prethodnu godinu.
Član 133
Nadzorni odbor Xxxxx xxx tri člana, i to: jednog predstavnika Vlade, jednog predstavnika reprezentativnih sindikata i jednog predstavnika reprezentativnih udruženja poslodavaca, osnovanih za teritoriju Republike Srbije.
Svaki član nadzornog odbora Xxxxx xxx svog zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti. Članove nadzornog odbora Xxxxx i njihove zamenike imenuje Vlada na period od četiri godine, i to:
1) predstavnika Vlade na predlog ministra;
2) predstavnike sindikata i udruženja poslodavaca, na predlog reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruženja poslodavaca, članova Socijalno-ekonomskog saveta.
Nadzorni odbor iz xxxx svojih članova bira predsednika i zamenika predsednika nadzornog odbora.
Član 134
Nadzorni odbor:
1) vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem Xxxxx;
2) vrši uvid u sprovoĎenje zakona i drugih propisa u vezi sa finansijskim poslovanjem Xxxxx;
3) vrši uvid u sprovoĎenje odluka upravnog odbora;
4) obavlja i druge poslove utvrĎene ovim zakonom i statutom Xxxxx.
Nadzorni odbor podnosi izveštaj o finansijskom poslovanju Xxxxx Xxxxx najkasnije do 31. xxxxx tekuće godine za prethodnu godinu.
Član 135
Direktor Xxxxx:
1) organizuje rad i poslovanje u Fondu i odgovara za zakonitost rada u Fondu;
2) predstavlja i zastupa Fond;
3) izvršava odluke upravnog odbora Xxxxx;
4) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova u Fondu, uz saglasnost Vlade;
5) rukovodi radom zaposlenih u Fondu;
6) vrši i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i statutom Xxxxx.
Član 136
Administrativno-stručne poslove za Fond obavljaju zaposleni u Fondu.
Na zaposlene iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi o radnim odnosima u javnim službama.
Finansiranje Xxxxx Član 137
Prihodi Xxxxx xx sredstva iz budžeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom. Sredstva Xxxxx koriste se u skladu sa ovim zakonom.
Član 138
Ako se godišnjim obračunom xxxxxxx i xxxxxxx Xxxxx utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Xxxxx xxxx od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplaćuje se na račun budžeta Republike Srbije i rasporeĎuje za sprovoĎenje programa aktivne politike zapošljavanja.
Postupak za ostvarivanje prava zaposlenih Član 139
Postupak za ostvarivanje prava iz člana 125. ovog zakona pokreće se na zahtev zaposlenog (u daljem tekstu: zahtev).
Zahtev se podnosi Fondu u roku od 45 xxxx od xxxx dostavljanja odluke kojom je utvrĎeno pravo na potraživanje, u skladu sa zakonom kojim se ureĎuje stečajni postupak.
Član 140
Zahtev se podnosi na posebnom obrascu. Uz zahtev zaposleni dostavlja:
1) ugovor o radu, odnosno drugi akt o zasnivanju radnog odnosa, a lice xxxx xx prestao radni odnos
- akt xxxxx xx prestao radni odnos;
2) akt xxxxx xx utvrĎeno pravo na potraživanje iz člana 125. stav 1. xxxxx 1) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se ureĎuje stečajni postupak;
3) dokaze o postojanju potraživanja iz člana 125. stav 1. tač. 2) - 4) ovog zakona.
Sadržaj obrasca iz stava 1. ovog člana i ostalu dokumentaciju koju zaposleni treba da dostavi propisuje ministar.
Član 141
Stečajni upravnik, poslodavac i zaposleni dužni su da na zahtev Xxxxx, u roku od 15 xxxx od xxxx prijema zahteva, dostave sve podatke koji su od značaja za donošenje rešenja iz člana 142. ovog zakona.
Član 142
Upravni odbor Xxxxx odlučuje o zahtevu rešenjem.
Protiv rešenja može se podneti žalba u roku od xxxx xxxx od xxxx dostavljanja rešenja. O žalbi protiv rešenja odlučuje ministar, u roku od 30 xxxx od xxxx podnošenja žalbe.
Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Član 143
Zahtev za ostvarivanje prava pred Fondom može podneti samo lice kome navedeno pravo pripada, lično ili preko punomoćnika.
Ako u toku postupka ostvarivanja prava pred Fondom nastupi smrt stranke, pravo na nastavak postupka ima naslednik stranke u skladu sa zakonom.
Član 144
Ako je potraživanje iz člana 125. ovog zakona isplaćeno u potpunosti ili delimično u skladu sa propisima xxxxxx xx ureĎen stečajni postupak pre izvršenja rešenja iz člana 142. ovog zakona, Fond
će po službenoj dužnosti poništiti rešenje i doneti odluku o zahtevu u skladu sa novim činjeničnim stanjem.
Xx xxxxxxxx pred Fondom koji nije posebno ureĎen ovim zakonom, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se ureĎuje upravni postupak.
Povraćaj neopravdano dobijenih sredstava Član 145
Fond xx xxxxx da od zaposlenog zahteva povraćaj sredstava, isplaćenih u skladu sa čl. 125. i 126. ovog zakona, uvećanih za zakonsku zateznu kamatu i troškove postupka, ako su prava stečena na osnovu neistinitih i netačnih podataka, odnosno ako zaposleni nije obavestio Fond o činjenicama koje utiču na sticanje i ostvarivanje prava utvrĎenih ovim zakonom - u roku od godinu xxxx od xxxx saznanja o činjenicama koje su osnov za povraćaj sredstava.
Zaposleni xx xxxxx da u roku od 30 xxxx od xxxx dostavljanja zahteva za povraćaj sredstava izvrši povraćaj na žiro račun Xxxxx.
Nadzor nad zakonitošću rada Član 146
Nadzor nad zakonitošću xxxx Xxxxx vrši ministarstvo nadležno za rad (u daljem tekstu: ministarstvo).
X PRAVA ZAPOSLENIH KOD PROMENE POSLODAVCA
Član 147
U slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu xxxx xxxx na xxx promene poslodavca.
Član 148
Poslodavac prethodnik xxxxx xx da poslodavca sledbenika potpuno i istinito obavesti o pravima i obavezama iz opšteg akta i ugovora o xxxx xxxx se prenose.
Član 149
Poslodavac prethodnik xxxxx xx da o prenošenju ugovora o radu na poslodavca sledbenika pismenim putem obavesti zaposlene xxxx se ugovor o radu prenosi.
Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od pet radnih xxxx od xxxx dostavljanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana, poslodavac prethodnik može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Član 150
Poslodavac sledbenik xxxxx xx da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu xxxx od xxxx promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka:
1) istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika;
2) kod poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor.
Član 151
Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik dužni su da najmanje 15 xxxx pre promene poslodavca, obaveste reprezentativni sindikat kod poslodavca o:
1) datumu ili predloženom datumu promene poslodavca;
2) razlozima za promenu poslodavca;
3) pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicama promene poslodavca na položaj zaposlenih i merama za njihovo ublažavanje.
Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik dužni su da, najmanje 15 xxxx pre promene poslodavca, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom, preduzmu mere u cilju ublažavanja socijalno- ekonomskih posledica na položaj zaposlenih.
Ako kod poslodavca ne postoji reprezentativni sindikat, zaposleni imaju pravo da budu neposredno obavešteni o okolnostima iz stava 1 ovog člana.
Član 152
Član 153
Poslodavac xx xxxxx da xxxxxx program rešavanja viška zaposlenih (u daljem tekstu: program), ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 xxxx xxxx do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodreĎeno vreme, i to za najmanje:
1) 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodreĎeno vreme;
2) 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodreĎeno vreme;
3) 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodreĎeno vreme.
Program xx xxxxx da xxxxxx i poslodavac koji utvrdi da xx xxxx do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 xxxx, iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.
Član 154
Poslodavac xx xxxxx da, pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
Član 155
Program naročito sadrži:
1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;
2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;
3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju;
4) kriterijume za utvrĎivanje viška zaposlenih;
5) mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere;
6) sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih;
7) rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.
Poslodavac xx xxxxx da predlog programa dostavi sindikatu iz člana 154. ovog zakona i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, najkasnije xxxx xxxx od xxxx utvrĎivanja predloga programa, radi davanja mišljenja.
Program u ime i za račun poslodavca donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrĎeno zakonom ili opštim aktom poslodavca.
Član 156
Sindikat iz člana 154. ovog zakona xxxxx xx da dostavi mišljenje na predlog programa u roku od 15 xxxx od xxxx dostavljanja predloga programa.
Republička organizacija nadležna za zapošljavanje dužna je da, u roku iz stava 1. ovog člana, dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spreče ili na najmanju meru smanji broj otkaza ugovora o radu, odnosno obezbedi prekvalifikacija, dokvalifikacija, samozapošljavanje i druge mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
Poslodavac xx xxxxx da razmotri i uzme u obzir predloge republičke organizacije nadležne za zapošljavanje i mišljenje sindikata, i da ih obavesti o svom stavu u roku od xxxx xxxx.
Član 157
Kriterijum za utvrĎivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog xx xxxx zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.
Član 158
Poslodavac xx xxxxx da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. xxxxx 1) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim članom.
Visina otpremnine iz stava 1. ovog člana utvrĎuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s xxx što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Za utvrĎivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca u smislu člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.
Promena vlasništva nad kapitalom ne smatra se promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu u skladu sa ovim članom.
Opštim aktom ili ugovorom o radu ne može da se utvrdi duži period za isplatu otpremnine od perioda utvrĎenog u st. 2. i 3. ovog člana.
Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.
Član 159
Zaradom u smislu člana 158. ovog zakona smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.
Član 160
Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine iz člana 158 ovog zakona otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.
XII KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE
Član 161
Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod xxxx xx u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).
Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok xxxx poslovnih partnera ili da doĎe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.
Opštim aktom i ugovorom o radu utvrĎuje se i teritorijalno važenje zabrane konkurencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
Član 162
Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u smislu člana 161 ovog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.
Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog člana može se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini.
Član 163
Zaposleni je odgovoran za štetu xxxx xx xx xxxx ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete xxxx xx prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete xxxx xx prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknaĎuju u jednakim delovima.
Ako xx xxxx zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima xx xxxxxxx, ko xx xxxxx prouzrokovao i kako se naknaĎuje - utvrĎuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog člana, o naknadi štete odlučuje nadležni sud.
Zaposleni koji je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a xxxx xx naknadio poslodavac, xxxxx xx da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Član 164
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi xx xxxxx, poslodavac xx xxxxx da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
XIV UDALJENJE ZAPOSLENOG XX XXXX
Član 165
Zaposleni može da bude privremeno udaljen xx xxxx:
1) ako je protiv njega započeto krivično gonjenje u skladu sa zakonom zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi xx xxxxx;
2) ako nepoštovanjem radne discipline ili povredom radne obaveze ugrožava imovinu xxxx vrednosti utvrĎene opštim aktom ili ugovorom o radu;
3) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline ili je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 180. stav 1. ovog zakona.
Član 166
Zaposleni xxxx xx odreĎen pritvor udaljuje se xx xxxx od prvog xxxx pritvora, dok pritvor traje.
Član 167
Udaljenje iz člana 165. ovog zakona može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac xx xxxxx da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu ili izrekne drugu meru u skladu sa ovim zakonom ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona.
Ako je protiv zaposlenog započeto krivično gonjenje zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi xx xxxxx, udaljenje može da traje do pravnosnažnog okončanja tog krivičnog postupka.
Član 168
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog xx xxxx u smislu čl. 165. i 166. ovog zakona, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine osnovne zarade.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja xx xxxx u smislu člana 166. ovog zakona isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Član 169
Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja xx xxxx, u smislu čl. 165. i 166. ovog zakona, pripada razlika izmeĎu iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 168. ovog zakona i punog iznosa osnovne zarade, i to:
1) ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnažnom odlukom, ili ako pravnosnažnom odlukom bude osloboĎen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;
2) ako se ne utvrdi odgovornost zaposlenog za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona.
Član 170
(Brisan)
1. Izmena ugovorenih uslova rada Član 171
Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora):
1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;
2) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173. ovog zakona;
3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. ovog zakona;
4) ako je zaposlenom koji xx xxxxx obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. xxxxx 5) ovog zakona;
5) radi promene elemenata za utvrĎivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa članom
33. stav 1. xxxxx 11) ovog zakona;
6) u drugim slučajevima utvrĎenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i xxxxxx stručne spreme koji su utvrĎeni ugovorom o radu.
Član 172
Uz aneks ugovora o radu (u daljem tekstu: aneks ugovora) poslodavac xx xxxxx da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuĎeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih xxxx i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.
Ako zaposleni potpiše aneks ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa.
Zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. xxxxx 2) ovog zakona, osporava zakonitost aneksa ugovora.
Smatra se da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpiše aneks ugovora u roku iz stava 1. ovog člana.
Član 172a
Ako je potrebno da se odreĎeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove na osnovu rešenja, bez ponude aneksa ugovora u smislu člana 172. ovog zakona, najduže 45 radnih xxxx u periodu od 12 meseci.
U slučaju premeštaja iz stava 1. ovog člana zaposleni zadržava osnovnu zaradu utvrĎenu za posao xx xxxx se premešta ako je to povoljnije za zaposlenog.
Odredbe člana 172. ovog zakona ne primenjuju se i u slučaju zaključivanja aneksa ugovora na inicijativu zaposlenog.
Izmena ličnih podataka o zaposlenom i podataka o poslodavcu i drugih podataka kojima se ne menjaju uslovi xxxx xxxx da se konstatuje aneksom ugovora, na osnovu odgovarajuće dokumentacije, bez sprovoĎenja postupka za ponudu aneksa u smislu člana 172. ovog zakona.
Ugovor o radu sa aneksima koji su sastavni deo tog ugovora mogu da se zamene prečišćenim tekstom ugovora o radu, koji potpisuju poslodavac i zaposleni.
2. Premeštaj u drugo mesto rada Član 173
Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada:
1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela;
2) ako je udaljenost xx xxxxx u kome zaposleni radi do xxxxx u koje se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak xx xxxx i obezbeĎena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.
Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada van slučajeva iz stava 1. ovog člana samo uz svoj pristanak.
3. Upućivanje na rad kod drugog poslodavca Član 174
Zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu xxxx.
Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrĎenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu xxxx, xxx xxxxx razlozi za njegovo upućivanje.
Zaposleni može da bude privremeno upućen u smislu stava 1. ovog člana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz člana 173. stav 1. xxxxx 2) ovog zakona.
Zaposleni sa poslodavcem kod xxxx xx upućen na rad zaključuje ugovor o radu na odreĎeno vreme.
Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da xx xxxxx na rad kod poslodavca koji ga je uputio.
1. Xxxxxxx za prestanak radnog odnosa Član 175
Radni odnos prestaje:
1) istekom roka za koji je zasnovan;
2) kad zaposleni navrši 65 xxxxxx xxxxxx i najmanje 15 xxxxxx xxxxx osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
3) sporazumom izmeĎu zaposlenog i poslodavca;
4) otkazom ugovora o radu xx xxxxxx poslodavca ili zaposlenog;
5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaĎeg od 18 xxxxxx xxxxxx;
6) smrću zaposlenog;
7) u drugim slučajevima utvrĎenim zakonom.
Član 176
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1) ako je na način propisan zakonom utvrĎeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrĎivanju gubitka radne sposobnosti;
2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja odreĎene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne odluke;
3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora xxxx da bude odsutan xx xxxx u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga xxxx da bude odsutan xx xxxx - danom početka primenjivanja te mere;
5) u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
2. Sporazumni prestanak radnog odnosa Član 177
Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.
Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac xx xxxxx da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.
3. Otkaz xx xxxxxx zaposlenog Član 178
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 xxxx pre xxxx koji je zaposleni naveo xxx xxx prestanka radnog odnosa (otkazni rok).
Opštim aktom ili ugovorom o xxxx xxxx da se utvrdi duži otkazni rok ali ne duži od 30 xxxx.
4. Otkaz xx xxxxxx poslodavca
1) Razlozi za otkaz
Član 179
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:
1) ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2) ako je pravnosnažno osuĎen za krivično delo na radu ili u vezi xx xxxxx;
3) ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 xxxx od xxxx isteka roka mirovanja radnog odnosa iz člana 79. ovog zakona, odnosno neplaćenog odsustva iz člana 100. ovog zakona.
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to:
1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;
3) ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;
4) ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeĎena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;
5) ako učini drugu povredu radne obaveze utvrĎenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:
1) ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;
2) ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona;
3) ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
4) zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;
5) ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi xx xxxxx, nezavisno od toga da xx xx protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo;
6) ako xx xxx netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
7) ako zaposleni xxxx xxxx na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima xx xxx poseban uslov za rad utvrĎena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
8) ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrĎivanja okolnosti iz stava 3. tač. 3) i 4) ovog člana ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu stava 3. ovog člana.
Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to:
1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreĎenog posla ili doĎe do smanjenja obima posla;
2) ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tač. 1-5) ovog zakona.
2) Mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza
Član 179a
Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera:
1) privremeno udaljenje xx xxxx bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih xxxx;
2) novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u xxxx xx novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;
3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. ovog zakona, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
3) Postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere
Član 180
Poslodavac xx xxxxx da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje xxxx xxxx od xxxx dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.
U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac xx xxxxx da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su xx xxxxxx uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.
Član 180a
Poslodavac može zaposlenom iz člana 179. stav 1. xxxxx 1) ovog zakona da otkaže ugovor o radu ili izrekne neku od mera iz člana 179a ovog zakona, ako mu je prethodno xxx xxxxxx obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku.
Član 181
Zaposleni uz izjašnjenje može da priloži mišljenje sindikata xxxx je član, u roku iz člana 180. ovog zakona.
Poslodavac xx xxxxx da razmotri priloženo mišljenje sindikata.
Član 182
Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 179. stav 5. xxxxx 1) ovog zakona, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od xxxx prestanka radnog odnosa, osim u slučaju iz člana 102. stav 2. ovog zakona.
Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni xxxx xx prestao radni odnos.
Član 183
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 179. ovog zakona, ne smatra se:
1) privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
2) korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva xx xxxx radi nege deteta i odsustva xx xxxx radi posebne nege deteta;
3) odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
4) članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
5) delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa ovim zakonom;
6) obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
5. Postupak u slučaju otkaza
1) Rok zastarelosti
Član 184
Otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. xxxxx 1) i st. 2. i 3. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od xxxx saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu xxxx od xxxx nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. xxxxx 2) ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti za krivično delo utvrĎeno zakonom.
2) Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu
Član 185
Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Rešenje xxxx da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.
Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, xxxxx xx da o tome sačini pismenu belešku.
U slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku xxxx xxxx od xxxx objavljivanja smatra se dostavljenim.
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije odreĎen drugi rok.
Zaposleni xx xxxxx da narednog xxxx od xxxx prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako xxxx xx xxxx rešava pred arbitrom u smislu člana 194. ovog zakona.
3) Obaveza isplate zarade i naknade zarade
Član 186
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja xxxx xx zaposleni ostvario do xxxx prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Isplatu obaveza iz stava 1. ovog člana, poslodavac xx xxxxx da izvrši najkasnije u roku od 30 xxxx od xxxx prestanka radnog odnosa.
6. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu Član 187
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva xx xxxx radi nege deteta i odsustva xx xxxx radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na odreĎeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na xxx donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 xxxx od xxxx prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.
Član 188
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.
Teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti iz stava 1. ovog člana je na poslodavcu.
7. Otkazni rok i novčana naknada Član 189
Zaposleni xxxx xx ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 179. stav 1. xxxxx 1) ovog zakona, ima pravo na otkazni rok koji se utvrĎuje opštim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staža osiguranja, a koji ne može biti kraći od osam niti duži od 30 xxxx.
Otkazni rok počinje da teče narednog xxxx od xxxx dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.
Zaposleni može, u sporazumu sa nadležnim organom iz člana 192. ovog zakona, da prestane xx xxxxx i pre isteka otkaznog roka, s xxx što mu se za to vreme obezbeĎuje naknada zarade u visini utvrĎenoj opštim aktom i ugovorom o radu.
Član 189a
Zaposleni xxxx xx radni odnos prestao ima pravo da od poslodavca zahteva potvrdu koja sadrži datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno opis poslova na xxxxxx xx radio.
Na zahtev zaposlenog poslodavac može dati i ocenu njegovog ponašanja i rezultata rada u potvrdi iz stava 1. ovog člana ili u posebnoj potvrdi.
Član 190
(Brisan)
8. Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa Član 191
Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.
Naknada štete iz stava 1. ovog člana utvrĎuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.
Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrĎeni mesečni iznos izgubljene zarade iz stava 2. ovog člana.
Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da xx xxxxx na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, xxxxxx xxxxxx zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.
Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa xxx xxxxxx u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da xx xxxxx na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrĎenog u skladu sa stavom 5. ovog člana.
Ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona xxxxxx xx propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.
Pod zaradom iz st. 5. i 7. ovog člana smatra xx xxxxxx xxxx xx zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos.
Naknada iz st. 1, 5, 6. i 7. ovog člana umanjuje se za iznos xxxxxxx koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.
XVII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
Član 192
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje:
1) u pravnom licu - nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrĎeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste;
2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica - preduzetnik ili lice koje on ovlasti.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pisanom obliku.
Član 193
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, osim u slučaju iz člana 172. ovog zakona.
Odredbe člana 185. st. 2 - 4. ovog zakona odnose se i xx xxxxxxxx dostavljanja rešenja iz stava 1. ovog člana.
Zaštita pojedinačnih prava Član 194
Opštim aktom i ugovorom o xxxx xxxx se predvideti postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja izmeĎu poslodavca i zaposlenog.
Sporna pitanja u smislu stava 1. ovog člana rešava arbitar.
Arbitra sporazumom odreĎuju strane u sporu iz xxxx stručnjaka u oblasti xxxx xx predmet spora. Rok za pokretanje postupka pred arbitrom jeste tri xxxx od xxxx dostavljanja rešenja zaposlenom.
Arbitar xx xxxxx da xxxxxx odluku u roku od 10 xxxx od xxxx podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja.
Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos.
Ako arbitar u roku iz stava 5. ovog člana ne xxxxxx odluku, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.
Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Član 195
Protiv rešenja xxxxx xx povreĎeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata xxxx je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora jeste 60 xxxx od xxxx dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa Član 196
Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od xxxx nastanka obaveze.
1. Rad van radnog odnosa
1) Privremeni i povremeni poslovi
Član 197
Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne xxxxx xxxx od 120 radnih xxxx u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim xxxx xxxx nepuno radno vreme - do punog radnog vremena;
3) korisnikom starosne penzije.
Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.
Član 198
Poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.
2) Ugovor o delu
Član 199
Poslodavac može sa odreĎenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odreĎene stvari, samostalno izvršenje odreĎenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom.
Ugovor iz stava 2. ovog člana xxxx da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za xxxx xxxx samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaključen.
Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.
Član 200
(Brisano)
4) Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju
Član 201
Ugovor o stručnom osposobljavanju može da se zaključi, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviĎeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci.
Ugovor o stručnom usavršavanju može da se zaključi, radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvrĎeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom.
Poslodavac može licu na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju da obezbedi novčanu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.
Novčana naknada iz stava 3. ovog člana ne smatra se zaradom u smislu ovog zakona. Ugovor iz st. 1. i 2. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.
5) Dopunski rad
Član 202
Zaposleni xxxx xxxx xx xxxxx radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
Ugovorom o dopunskom radu utvrĎuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.
Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.
Član 203
(Brisano)
3. Radna knjižica Član 204**
Zaposleni ima radnu knjižicu, koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. Radna knjižica xx xxxxx isprava.
Radnu knjižicu izdaje opštinska uprava.
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjižicu na xxx prestanka radnog odnosa.
U radnu knjižicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.
Sadržinu radne knjižice, način unošenja podataka u radnu knjižicu i način voĎenja registra o izdatim radnim knjižicama propisuje ministar.
XIX ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH I POSLODAVACA
1. Savet zaposlenih Član 205
Zaposleni kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih, u skladu sa zakonom.
Savet zaposlenih daje mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na način i pod uslovima utvrĎenim zakonom i opštim aktom.
2. Sindikat zaposlenih Član 206
Zaposlenima se jamči xxxxxxx sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar.
Član 207
Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice.
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom koji je član sindikata na ime sindikalne članarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovarajući račun sindikata.
Član 208
Sindikat xx xxxxx da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u roku od xxxx xxxx od xxxx dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od xxxx izbora organa sindikata.
Član 209
Sindikat ima pravo da bude obavešten xx xxxxxx poslodavca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata.
Član 210
Poslodavac xx xxxxx da sindikatu koji okuplja zaposlene kod poslodavca obezbedi tehničko- prostorne uslove u skladu sa prostornim i finansijskim mogućnostima, kao i da mu omogući pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti.
Tehničko-prostorni uslovi za obavljanje aktivnosti sindikata utvrĎuju se kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata.
Član 211
Kolektivnim ugovorom ili sporazumom izmeĎu poslodavca i sindikata kod poslodavca, može se utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije, srazmerno broju članova sindikata.
Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo:
1) na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova;
2) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova.
Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, predsednik podružnice i član organa sindikata imaju pravo na 50% plaćenih časova iz stava 2. ovog člana.
Član 212
Sindikalni predstavnik ovlašćen za kolektivno pregovaranje, odnosno odreĎen za člana odbora za kolektivno pregovaranje, ima pravo na plaćeno odsustvo za vreme pregovaranja.
Član 213
Sindikalni predstavnik koji je odreĎen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom ima pravo na plaćeno odsustvo xx xxxx za vreme zastupanja.
Član 214
Sindikalni predstavnik koji odsustvuje xx xxxx u skladu sa čl. 211-213. ovog zakona ima pravo na naknadu zarade koja ne može biti veća od njegove prosečne zarade u prethodnih 12 meseci u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Naknadu zarade iz stava 1. ovog člana plaća poslodavac.
3. Osnivanje sindikata i udruženja poslodavaca Član 215
Sindikat, u smislu člana 6. ovog zakona, može da se osnuje u skladu sa opštim aktom sindikata.
Član 216
Udruženje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapošljavaju najmanje 5% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u odreĎenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreĎene teritorijalne jedinice.
Član 217
Sindikat i udruženje poslodavaca upisuju se u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Način upisa u registar sindikata i udruženja poslodavaca propisuje ministar.
4. Reprezentativnost sindikata Član 218
Sindikat se smatra reprezentativnim:
1) ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja;
2) ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca;
3) ako se finansira pretežno iz članarine i drugih sopstvenih izvora;
4) ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica u skladu sa čl. 219. i 220. ovog zakona;
5) ako je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Prilikom utvrĎivanja reprezentativnosti na osnovu broja članova, prioritet ima poslednja potpisana pristupnica sindikatu.
Član 219
Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz člana 218. ovog zakona i u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.
Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se i sindikat u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti u koji je neposredno učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod tog poslodavca.
Član 220
Reprezentativnim sindikatom za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz člana 218 ovog zakona i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od
ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreĎene teritorijalne jedinice.
5. Reprezentativnost udruženja poslodavaca Član 221
Udruženje poslodavaca smatra se reprezentatavnim:
1) ako je upisano u registar u skladu sa zakonom;
2) ako ima potreban broj zaposlenih kod poslodavaca - članova udruženja poslodavaca, u skladu sa članom 222. ovog zakona.
Član 222
Reprezentativnim udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruženje poslodavaca u koje je učlanjeno 10% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreĎene teritorijalne jedinice, pod uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreĎene teritorijalne jedinice.
6. UtvrĎivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca
1) Organ nadležan za utvrđivanje reprezentativnosti
Član 223
Reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvrĎuje poslodavac u prisustvu predstavnika zainteresovanih sindikata, u skladu sa ovim zakonom.
Sindikat može da podnese zahtev za utvrĎivanje reprezentativnosti Xxxxxx za utvrĎivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca (u daljem tekstu: Odbor):
1) ako mu nije utvrĎena reprezentativnost u smislu stava 1. ovog člana u roku od 15 xxxx od xxxx podnošenja zahteva;
2) ako smatra da reprezentativnost sindikata nije utvrĎena u skladu sa ovim zakonom.
Član 224
Reprezentativnost sindikata za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, i reprezentativnost udruženja poslodavaca - utvrĎuje ministar, na predlog Xxxxxx, u skladu sa ovim zakonom.
Član 225
Odbor čine po tri predstavnika Vlade, sindikata i udruženja poslodavaca, koji se imenuju na četiri godine.
Predstavnike Vlade imenuje Vlada na predlog ministra, a predstavnike sindikata i udruženja poslodavaca imenuju sindikati i udruženja poslodavaca - članovi Socijalno-ekonomskog saveta.
Administrativno-stručne poslove za Xxxxx obavlja ministarstvo.
2) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti
Član 226
Zahtev za utvrĎivanje reprezentativnosti (u daljem tekstu: zahtev) u smislu člana 223. stav 1. ovog zakona sindikat podnosi poslodavcu.
Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti iz člana 218. stav 1. tač. 4) i 5) i člana 219. ovog zakona.
Član 227
Zahtev za utvrĎivanje reprezentativnosti u smislu člana 223. stav 2. i člana 224. ovog zakona sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, podnosi Odboru.
Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti iz člana 218. stav 1. tač. 4) i 5) i čl. 219-222. ovog zakona, a za sindikat kod poslodavca i dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 223. stav 2. ovog zakona.
Uz zahtev se dostavlja izjava lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, o broju članova.
Ukupan broj zaposlenih i poslodavaca na teritoriji odreĎene teritorijalne jedinice, u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti utvrĎuje se na osnovu podataka organa nadležnog za statistiku, odnosno drugog organa koji vodi odgovarajuću evidenciju.
Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca utvrĎuje se na osnovu potvrde poslodavca. Poslodavac xx xxxxx da izda potvrdu o broju zaposlenih na zahtev sindikata.
3) Postupak po zahtevu
Član 228
U postupku utvrĎivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca učestvuju i predstavnici sindikata osnovanih kod poslodavca.
O zahtevu iz člana 226. ovog zakona poslodavac odlučuje rešenjem na osnovu podnetih dokaza o ispunjenju uslova reprezentativnosti, u roku od 15 xxxx od xxxx podnošenja zahteva.
Član 229
Odbor utvrĎuje da xx xx zahtev i dokazi podneti u skladu sa članom 227. ovog zakona.
Podnosilac zahteva xxxxx xx da na zahtev Odbora dostavi i pristupnice sindikatu, odnosno sporazume i druge dokaze o pristupanju poslodavaca udruženju poslodavaca.
Podnosilac zahteva xxxxx xx da u roku od 15 xxxx otkloni nedostatke, ako uz zahtev nisu podneti dokazi iz člana 227. ovog zakona.
Zahtev se smatra urednim i blagovremenim ako podnosilac zahteva otkloni nedostatke u roku utvrĎenom u stavu 3. ovog člana.
Odbor može raditi i usvajati predlog ako je na sednici prisutno najmanje dve trećine ukupnog broja članova Odbora.
Odbor usvaja predlog većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora.
Ako Xxxxx ne dostavi odgovarajući predlog u odgovarajućem roku, a najkasnije u roku od 30 xxxx od xxxx podnošenja zahteva, ministar može da odluči o zahtevu i bez predloga Xxxxxx.
Član 230
Ministar na predlog Xxxxxx donosi zaključak o odbacivanju zahteva:
1) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev pre podnošenja zahteva za utvrĎivanje reprezentativnosti poslodavcu, odnosno pre isteka roka iz člana 223. stav 2. xxxxx 1) ovog zakona;
2) ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku utvrĎenom u članu 229 stav 3 ovog zakona.
Član 231
Ministar donosi rešenje o utvrĎivanju reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, na predlog Odbora, ako su ispunjeni uslovi utvrĎeni ovim zakonom.
Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se u roku od 15 xxxx od xxxx podnošenja zahteva, odnosno od xxxx otklanjanja nedostataka u smislu člana 229. stav 3. ovog zakona.
Ministar donosi rešenje o odbijanju zahteva, na predlog Odbora, ako sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti utvrĎene ovim zakonom.
Protiv rešenja iz st. 1. i 3. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.
Član 232
Ministar može da zahteva od Odbora preispitivanje predloga o utvrĎivanju reprezentativnosti, u roku od xxxx xxxx od xxxx dostavljanja predloga, ako oceni da nisu utvrĎene sve činjenice bitne za utvrĎivanje reprezentativnosti.
Odbor xx xxxxx da se izjasni o zahtevu iz stava 1. ovog člana i dostavi konačan predlog ministru u roku od tri xxxx od xxxx dostavljanja zahteva za preispitivanje predloga Xxxxxx.
Ministar xx xxxxx da postupi po predlogu iz stava 2 ovog člana i xxxxxx rešenje u smislu člana 231. ovog zakona.
4) Preispitivanje utvrđene reprezentativnosti
Član 233
Sindikat, poslodavci i udruženje poslodavaca mogu podneti zahtev za preispitivanje utvrĎene reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od xxxx donošenja rešenja iz člana 228. stav 2, člana
231. stav 1. i člana 232. stav 3. ovog zakona.
Preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, utvrĎene rešenjem poslodavca, može se pokrenuti na inicijativu poslodavca, odnosno na zahtev drugog sindikata kod tog poslodavca.
Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca utvrĎene rešenjem ministra može podneti poslodavac kod xxxx xx osnovan sindikat čija se reprezentativnost preispituje ili drugi sindikat kod tog poslodavca.
Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata iz člana 220. ovog zakona može da podnese sindikat osnovan za teritorijalnu jedinicu, odnosno granu, grupu, podgrupu ili delatnost za xxxx xx osnovan sindikat čija se reprezentativnost preispituje.
Zahtev za preispitavanje reprezentativnosti udruženja poslodavaca iz člana 222. ovog zakona može da podnese udruženje poslodavaca osnovano za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, odnosno teritorijalnu jedinicu za xxxx xx osnovano udruženje poslodavaca čija se reprezentativnost preispituje.
Član 234
Zahtev iz člana 233. stav 2. ovog zakona podnosi se poslodavcu kod xxxx xx osnovan sindikat čija se reprezentativnost preispituje.
Zahtev i inicijativa iz člana 233. stav 2. sadrže naziv sindikata, broj akta o registraciji, razloge zbog kojih se zahteva preispitavanje reprezentativnosti i navoĎenje dokaza koji na to ukazuju.
Poslodavac xx xxxxx da u roku od xxxx xxxx od xxxx prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, odnosno pokretanja inicijative iz stava 2. ovog člana, o tome obavesti sindikat čija se reprezentativnost preispituje i zatraži da dostavi dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti u skladu sa ovim zakonom.
Sindikat xx xxxxx da u roku od xxxx xxxx od xxxx prijema obaveštenja iz stava 3. ovog člana dostavi poslodavcu dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti.
Član 235
Zahtev iz člana 233. st. 3-5. ovog zakona podnosi se Odboru i sadrži naziv sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, nivo osnivanja, broj akta o registraciji, razloge zbog kojih se zahteva preispitivanje reprezentativnosti i navoĎenje dokaza koji na to ukazuju.
Odbor xx xxxxx da u roku od xxxx xxxx od xxxx prijema zahteva iz stava 1. ovog člana o tome obavesti sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, čija se reprezentativnost preispituje i zatraži da dostave dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti u skladu sa ovim zakonom.
Sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, dužni su da, u roku od 15 xxxx od xxxx prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana, dostave Odboru dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti.
Član 236
Postupak za preispitivanje reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, vodi se u skladu sa odredbama čl. 228-232. ovog zakona.
Član 237
Rešenje o reprezentativnosti i rešenje o gubitku reprezentativnosti sindikata za odreĎenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost, odnosno za teritorijalnu jedinicu, kao i rešenje o utvrĎivanju reprezentativnosti i rešenje o gubitku reprezentativnosti udruženja poslodavaca, objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
7. Pravna i poslovna sposobnost sindikata i udruženja poslodavaca Član 238
Sindikat i udruženje poslodavaca stiču svojstvo pravnog lica danom upisa u registar, u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Član 239
Sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, xxxx xx utvrĎena reprezentativnost u skladu sa ovim zakonom, ima:
1) pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora na odgovarajućem nivou;
2) pravo na učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova;
3) pravo na učešće u radu tripartitnih i multipartitnih tela na odgovarajućem nivou;
4) druga prava, u skladu sa zakonom.
1. Predmet i oblik kolektivnog ugovora Član 240
Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisom, ureĎuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, meĎusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlenog i poslodavca.
Kolektivni ugovor zaključuje se u pisanom obliku.
2. Vrste kolektivnih ugovora Član 241
Kolektivni ugovor može da se zaključi kao opšti, poseban, i kod poslodavca.
Član 242
Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za odreĎenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije.
Član 243
Poseban kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.
3. Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora Član 244
Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritoriju Republike Srbije.
Član 245
Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za granu, grupu, podgrupu ili delatnost.
Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se zaključuje kolektivni ugovor.
Član 246
Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i javne službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat.
Poseban kolektivni ugovor za teritoriju Republike za javna preduzeća i javne službe xxxx je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave može da zaključi Vlada i reprezentativni sindikat, ako postoji opravdani interes i u cilju obezbeĎivanja jednakih uslova rada.
Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i društva kapitala xxxx je osnivač javno preduzeće zaključuju osnivač javnog preduzeća, odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat.
Poseban kolektivni ugovor za xxxx xxxx samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture (samostalni umetnici) zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat.
Član 247
Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preduzeća, društva kapitala xxxx je osnivač javno preduzeće i javne službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod poslodavca i poslodavac. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje lice ovlašćeno za zastupanje poslodavca.
Član 248
Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje lice ovlašćeno za zastupanje poslodavca.
Član 249
Ako nijedan od sindikata, odnosno nijedno od udruženja poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti u smislu ovog zakona, sindikati odnosno udruženja poslodavaca mogu zaključiti sporazum o udruživanju, radi ispunjenja uslova reprezentativnosti utvrĎenih ovim zakonom i učestvovanja u zaključivanju kolektivnog ugovora.
Član 250
Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih mogu da se urede sporazumom.
Sporazum se smatra zaključenim kada ga potpišu lice ovlašćeno za zastupanje poslodavca i predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.
Sporazum prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.
4. Pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora Član 251
Ako u zaključivanju kolektivnog ugovora učestvuje više reprezentativnih sindikata ili reprezentativnih udruženja poslodavaca, odnosno sindikati ili udruženja poslodavaca koji su zaključili sporazum o udruživanju iz člana 249. ovog zakona, obrazuje se odbor za pregovore.
Članove odbora iz stava 1. ovog člana odreĎuju sindikati, odnosno udruženja poslodavaca, srazmerno broju članova.
Član 252
U postupku pregovaranja radi zaključivanja kolektivnog ugovora kod poslodavca reprezentativni sindikat xx xxxxx da saraĎuje sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izražavanja interesa zaposlenih koji su učlanjeni u taj sindikat.
Član 253
Predstavnici sindikata i poslodavaca, odnosno udruženja poslodavaca, koji učestvuju u pregovaranju za zaključivanje kolektivnog ugovora i zaključuju kolektivni ugovor moraju da imaju ovlašćenje svojih organa.
Član 254
Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora dužni su da pregovaraju.
Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 45 xxxx od xxxx započinjanja pregovora, učesnici mogu da obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja.
Za delatnosti od opšteg interesa, sporovi u zaključivanju, izmeni i dopuni i primeni kolektivnih ugovora rešavaju se u skladu sa zakonom.
Član 255
Sastav, xxxxx xxxx i dejstvo odluke arbitraže sporazumno utvrĎuju učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora.
Rok za donošenje odluke ne može biti duži od 15 xxxx od xxxx obrazovanja arbitraže.
5. Primena kolektivnih ugovora Član 256
Opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca - učesnika kolektivnog ugovora.
Kolektivni ugovor iz stava 1. ovog člana obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženja poslodavaca - učesnika kolektivnog ugovora, od xxxx pristupanja udruženju poslodavaca.
Kolektivni ugovor obavezuje poslodavce iz st. 1. i 2. ovog člana šest meseci nakon istupanja iz udruženja poslodavaca - učesnika kolektivnog ugovora.
Član 256a
Kolektivnom ugovoru može naknadno pristupiti poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca koje nije potpisnik kolektivnog ugovora, odnosno nije član udruženja poslodavaca - učesnika kolektivnog ugovora.
Odluku o pristupanju kolektivnom ugovoru donosi nadležni organ poslodavca, odnosno udruženja poslodavaca iz stava 1. ovog člana, u skladu sa kojom se kolektivni ugovor primenjuje na njegove zaposlene od xxxx odreĎenog u odluci.
O odluci iz stava 1. ovog člana, poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca obaveštava potpisnike kolektivnog ugovora i organ koji vrši registraciju kolektivnog ugovora.
Odluka o pristupanju kolektivnom ugovoru prestaje da važi prestankom važenja kolektivnog ugovora ili ranije, odlukom nadležnog organa poslodavca, odnosno udruženja poslodavaca.
Član 257
Vlada može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca - učesnika kolektivnog ugovora.
Odluku iz stava 1. ovog člana Vlada može doneti radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici, u cilju obezbeĎivanja jednakih uslova xxxx xxxx predstavljaju minimum prava zaposlenih, odnosno da bi se ublažile razlike u zaradama u odreĎenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti koje bitno utiču na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošljavaju više od 50% zaposlenih u odreĎenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.
Odluku iz stava 2. ovog člana Vlada donosi na zahtev jednog od učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora čije se dejstvo proširuje, na obrazloženi predlog ministarstva nadležnog za delatnost u kojoj je zaključen kolektivni ugovor, a po pribavljenom mišljenju Socijalno-ekonomskog saveta.
Uz zahtev za proširenje dejstva kolektivnog ugovora, podnosilac xx xxxxx da dostavi dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana.
Poslodavci koje obavezuje kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje i broj njihovih zaposlenih, utvrĎuje se na osnovu podatka organa koji vodi registar kolektivnih ugovora, odnosno drugog nadležnog organa u skladu sa zakonom.
Član 258
Vlada može, na zahtev poslodavca ili udruženja poslodavaca, da odluči da se kolektivni ugovor iz člana 257. ovog zakona u xxxx xxxx se odnosi na zarade i naknade zarade ne primenjuje na pojedine poslodavce ili udruženja poslodavaca.
Poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca, mogu da podnesu zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom, ako zbog finansijsko-poslovnih rezultata nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor.
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana poslodavac ili udruženje poslodavaca dužni su da dostave dokaze o razlozima za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom.
Član 259
Odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora Xxxxx donosi na predlog ministarstva nadležnog za delatnost u kojoj je zaključen kolektivni ugovor i po pribavljenom mišljenju Socijalno- ekonomskog saveta.
Član 260
Vlada može staviti van snage odluku o proširenju dejstva kolektivnog ugovora i odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora, ako prestanu da postoje razlozi iz člana 257. stav 2. i člana 258. stav 2. ovog zakona.
Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se po postupku za donošenje odluke o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora, odnosno odluke o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora.
Odluka iz čl. 257. i 259. ovog zakona prestaje da važi prestankom važenja kolektivnog ugovora, odnosno pojedinih njegovih odredaba, čije je dejstvo prošireno, odnosno izuzeto.
Član 261
Odluka iz čl. 257, 259. i 260. ovog zakona objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Član 262
Kolektivni ugovor kod poslodavca obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu članovi sindikata - potpisnika kolektivnog ugovora.
6. Važenje i otkaz kolektivnog ugovora Član 263
Kolektivni ugovor se zaključuje na period do tri godine.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, kolektivni ugovor prestaje da važi, ako se učesnici kolektivnog ugovora drukčije ne sporazumeju najkasnije 30 xxxx pre isteka važenja kolektivnog ugovora.
Član 264
Važenje kolektivnog ugovora pre isteka roka iz člana 263. ovog zakona, može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom, na način utvrĎen xxx ugovorom.
U slučaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najduže šest meseci od xxxx podnošenja otkaza, s xxx što su učesnici dužni xx xxxxxxxx pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx podnošenja otkaza.
7. Rešavanje sporova Član 265
Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora može da rešava arbitraža koju obrazuju učesnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 xxxx od xxxx nastanka spora.
Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike. Sastav i xxxxx xxxx arbitraže ureĎuje se kolektivnim ugovorom.
Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvare zaštitu prava utvrĎenih kolektivnim ugovorom.
8. Registracija kolektivnih ugovora Član 266
Opšti i poseban kolektivni ugovor, kao i njihove izmene, odnosno dopune, registruju se kod ministarstva.
Sadržinu i postupak registracije kolektivnih ugovora propisuje ministar.
9. Objavljivanje kolektivnog ugovora Član 267
Opšti i poseban kolektivni ugovor objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Način objavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvrĎuje se xxx kolektivnim ugovorima.
Član 268
Nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se ureĎuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši inspekcija rada.
Član 268a
U postupku inspekcijskog nadzora xxxxxxxxx xx ovlašćen da:
1) vrši uvid u opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju radi utvrĎivanja relevantnih činjenica;
2) utvrĎuje identitet lica i uzima izjave od poslodavca, odgovornih lica, zaposlenih i drugih xxxx xxxx se zateknu na radu kod poslodavca;
3) vrši kontrolu da xx xx izvršena prijava na obavezno socijalno osiguranje, na osnovu podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja;
4) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, ureĎaje i drugo;
5) nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je ovlašćen u skladu sa zakonom radi sprečavanja povreda zakona.
Član 268b
Poslodavac, odgovorno lice kod poslodavca i zaposleni dužni su da inspektoru omoguće vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da mu obezbede podatke potrebne za vršenje inspekcijskog nadzora, u skladu sa zakonom.
Član 269
U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor xxxx xx ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u odreĎenom roku otkloni utvrĎene povrede zakona, podzakonskog akta, opšteg akta i ugovora o radu.
Inspektor xxxx xx ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da sa zaposlenim koji je zasnovao radni odnos u smislu člana 32. stav 2. ovog zakona, zaključi ugovor o radu u pisanom obliku.
Poslodavac xx xxxxx da, najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx isteka roka za otklanjanje utvrĎene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja.
Član 270
Inspektor rada podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako naĎe da je poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se ureĎuju radni odnosi izvršio prekršaj.
Član 271
Ako inspektor rada naĎe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povreĎeno pravo zaposlenog, a zaposleni je pokrenuo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravnosnažne odluke suda.